Весели порцелан Кирила Копилкова

Архитекта у керамици, инжињер пластичних форми – тако називају стручањци петербуршког уметника Кирила Копилкова. У исправност ових тврдњи можете се уверити на изложби његових радова у Москви, у музеју Царицино.

Мали сувенири и велике скулптуре, предмети за свакодневну употребу и концептуалне композиције Кирила Копилкова моментално увлаче гледаоца у игру са асоцијацијама. Његов Краљ и Краљица подсећају на старинске жичане инструменте са дугим вратом. Гигантске шаховске фигуре које су истовремено и свећњаци, апелују на древне симболе. И бели кунићи стиснути уз чајник посећају на безумну чајанку из Алисе у земљи чуда Луиса Керола. Утицај британског писца аутор не пориче, али у интервјуу за Глас Русије наводи и друге изворе надахнућа.

- Пикасо између осталог. Такође ме надахњује британски скулптор 20. века Херни Мур, сликарство импресиониста. Тражим занимљиве по себе моменте у архаичним предметима. Етнички мотиви ме такође дирају, ја их уводим у своје радове. Надахњује ме афричка скулптура, мезоамеричка уметност. Ако могу да се виде неке занимљиве далекоисточне ствари, такође налазим у њима нешто корисно за себе. Како бих прави своје композиције идем на симпозијуме керамике, на пример у Јапан, Кореју, Кину. И у Европу такође.

Становник Петербурга, најевропскијег руског града, Кирил Кипилков је упоредо са тим уверен: Практично све што надахњује керамичара налази се на истоку. Можда се зато код слулптора појављује жеља да укрсти родни Петербург са Истоком. На пример, има серију Петербуршке наргиле. Свака наргила на нешто личи: једна на пумпу за кисеоник, друга на гомилу књига. Књишке наргиле су направљене од такозване дембријске глине, говори уметник. Прво је она зелена, а када се испече постаје црвена.

На тој глини стоји Петербург, наставља мајстор. И мени је било интересантно да направим рад управо од тог материјала, зато што се он узима оданде где живим. На пример, у Кини, у Јапану, постоје градови који стоје на порцеланској глини, тамо се копа практично готов порцелан испод града и на тај начин се уметност развија на основи везаној управо са најближим ресурсима земље.

Између осталог стваралаштво самог Кирила Копилкова је својеврсни ресурс за чувено петербуршко предузеће: Ломоносовску фабрику порцелана, основану пре више од два и по века. Фабрика је и данас један од светских лидера у производњи високоуметничких предмета. Некада су овде правили сувенирске копије дела авангардиста – Маљевича, Кандинског, Суетина. А данас ову традицију настављају у фабрици позивају мајсторе као што је Кирил Копилков.

Многе колекционаре привлаче његови лаконски, екстравагантни по пластици и фактури радови. На пример од шамота – смесе сирове и печене глине, истуцане у песак. Овај материјал ствара илузију као да је пред очима древна камена скулптура, а не рад савременог мајстора. Кирил Копилков једнако је креативан и изражајан и у сижејним композицијама – Туга, Суштина неслагања, и у предметима за свакодневну употребу – чајницима, пепељарама, вазама...