Шта је светска економија научила за 4 године кризе?
Европа умало није обележила четири године светске финансијске кризе појавом нове. Ове недеље је судбина европског стабилизационог фондав исила на концу – фонд је могао да остане без свог главног донора – Немачке.
15. септембра 2008. у САД је банкротирала инвестициона банка Lehman Brothers. Од тог дана почиње рачуница почетка економске кризе, од које саме САД и нису много страдале: ударац су на себе примиле земље у развоју и Европа. Са Грчком, Шпанијом и Португалијом су започели проблеми у еврозони. За четири године политичари и економисти су успели да испробају различите механизме за опоравак економије. Последњи је Европски стабилизациони механизам. То је Фонд помоћи који има 700 милијарди евра, 80 од њих је директни улог 17 чланица еврозоне, трећину те суме ће дати Немачка.
Хоће ли нови финансијски механизам ефикасно радити у дугорочној перспективи – то је велико питање. Али краткорочно стабилизациони фонд може да поправи неке европске проблеме...
Добре вести из Немачке су ове недеље дошле истовремено са вестима из САД да ће доћи до новог финансијског раста. Ипак рано је радовати се, говори заменик одељења за међународна тржишта капитала Института за светску економију и међународне односе Јаков Миркин:
- Предстоји нам напредак, изазван емисијом новца како у Европи тако и са оне стране океана. Али неизбежно ћемо видети надувавање мехура од сапунице, концентрацију ризика, и у средњорочној перспективи можемо да прогнозирамо да ће ти мехури да пукну. То се може догодити рецимо на тржишту нафте.
Појава европског стабилизационог фонда и треће смањење резерви САД још једном потврђују да су за четири године политичари и економисти научили да решавају проблеме искључиво у краткорочној перспективи.
Светска економија је већ преживела два таласа светске финансијске кризе. Први је 2008. ударио по Азији, други је 2010. нанео, рекло би се, непоправљиву штету Европи. За јесен економисти прогнозирају трећи талас. Основни ударац је поново усмерен на Стари Свет – у октобру еврозону може напустити Грчка. Није чудно да сада све више земаља покушава да смањи контакт с Европом и да усмери средства на друга тржишта. Амерички стручњаци све чешће говоре да се капитал треба пренети у земље БРИКС. А на последњем самиту АТЕС Русија је дала до знања да жели више да сарађује са земљама Азијско-пацифичког региона, и да мање зависи од Европе.
- Извор
- Голос России, © Коллаж: «Голос России» / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















