Колико је Европе потребно Европи

У пољској престоници, последњем састанку, представили су овај документ на 12 страница. Његову суштину је изнео Гвидо Вестервеле. „Више Европе“- то је главна порука, коју ми морамо да научимо и извучемо из ове кризе.

Документ предлаже, конкретно, да се у ЕУ оформи функција председника, који би био изабран општим гласањем, утврдити постојање министарства спољних послова, увести јединствену европску улазну визу, и чак можда оформити и оружане снаге ЕУ. Осим тога, предвиђа се да већ утврђени механизам стабилности претвори у Европски монетарни фонд по принципу ММФ, ојачати улоге Европског парламента и Европске комисије. Сви ови предлози би требало да постану део стратешког пројекта за ЕУ, над којим ће радити постојећи органи ЕУ.

Низ експерата, као на пример шеф оделења региона и држава Института Европе Владислав Белов, не мисли да ће ЕУ бити подвргнута некој коренитој измени:

- По мени, то је покушај даље политичке институционализације ЕУ. Зашто се све то сад предлаже? Постоје озбиљни економски проблеми, а неких конкретних решења нема. Са друге стране, то говори о томе, да ово и јесте политичка воља да се улепша изглед ЕУ. Колико је она сазрела, то видимо по реакцији појединих земаља. Неке, првенствено Велика Брианија је против.

Што се Русије тиче, јачање централизације органа власти ЕУ, по мишљењу Белова, носи са собом „добре стране“, пошто ће онда можда моћи да се са ЕУ преговара као са организацијом „много спремнијом на делање“. Разуме се, неће нестати и билатерални односи са појединачним земљама чланицама ЕУ. Много тога ће постати јасније у децембру, када ће се, на самиту за јачање дома јединствене Европе побринути управо најпозванији по овом питању.