„Руски миленијум“: шест епоха историје

Ове године, у Русији празнују 1150 година државности. Главно празновање биће одржано 21.-23. септембра у Великом Новгороду.

Први пут су државност празновали пре 150 година. Кулминација јубилеја је било отварање споменика „Руски миленијум“ у Великом Новгороду. Место није случајно изабрано: управо овде је 862. године Кнез Рурик дошао да влада бројним словенским племенима.

Конкурс за најлепши пројекат нацрта споменика је објављен 1859. године. На конкурс се пријавило 52 аутора. Победник је био Михаил Микешин. Споменик је постао један у низу чувених дела овог уметника: споменик Екатерини Другој у Санкт Петербургу, Богдану Хмељницком у Кијеву.

Идеја Микешина је одговарала једном од основних захтева: „споменик по својој спољашњости мора да одговара историјском контексту и да одражава 6 главних епоха историје: оснивање државе, појава хришћанства, почетак ослобађања од Татара, оснивање руског царства, устоличење цара Михаила Романова, оснивање руске империје.

Списак чувених људи, важних у руској историји, који су се требали појавити на споменику, постао је предмет озбиљних спорова. Дмитриј Донски, Суворов, Ћирило и Методије, Нестор, Сергеј Радоњешки, Нахимов, Багратион нису довођени у питање.

Али Микешин, који је сам бирао кандидате, ту није предвидео Николаја Првог. Александар Други је замолио да се у списак стави и његов отац. Уметник то није желео да уради. Други скулптор је добио задатак да одвојено направи споменик Николају Првом.

Заправо, спорови су се водили око сваке фигуре, додаје Виктор Смирнов, историчар, аутор књиге „Споменик руске државе“:

- Највећу је дискусију изазвала фигура Ивана Грозног. Многи су сматрали да је тај човек оставио дубоки траг у руској историји и да мора бити представљен на споменику. Њему се приписује разарање Великог Новгорода 1570.године. На крају крајева, договорили су се да није умесно да се на споменику управо у овом граду нађе човек, који га је готово сравнио са земљом.

И представници уметности су били под знаком питања. На споменику их је 16. У тај су број случајно упали Пушкин и Крилов. Дуго су спорни били и Гогољ и Љермотов. Александар Други је игносрисао молбу Микашина да се у списк укључи и Тарас Шевченко.

Током Другог светског рата, Немци су хтели да одвезу овај споменик у смислу трофеја. Демонтирали су га и чак успели да превезу поједине делове. Ипак, контраофанзива је спасила споменик. Рестаурација је почела готово одмах. Помогле су фотографије царевића Владимира Александровића који је фотографисао празновање дана државности Русије 1862. године. Већ 2.новембра 1944. године, споменик је поново био отворен.