Имате ли аризонску адресу?

Питање у духу Москве: Имате ли московску адресу? – може да постави сада свим задржаним полиција америчке државе Аризоне. Федерални суд државе 19. септембра коначно је укинуо ограничења провере законитости боравка човека на територији Аризоне.

У САД улогу личног документа игра картица социјалног осигурања или возачка дозвола. Организације за људска права у САД дуго су се бориле против ове мере, тврдећи да ће она бити испољавање расне дискриминације. А то противречи уставу САД.

Аризона није најјачи магнет за сиромашне и несрећене из Латинске Америке, мада се граничи са Мексиком, који је главни испоручилац оних који недокументовано улазе у САД. Испред ње стоје Калифорнија, Тексас, Флорида, Илиноис и Њујорк. Али у 48. држави САД од шест и по милиона становника, трећину чине они којима је шпански матерњи језик. И они не би хтели да стално проверавају да ли законито живе у земљи. Као у руској престоници.

Политиколог Алексеј Черњајев, стручњак за политику САД и Латинску Америку говори да нека сличност заиста постоји.

У том погледу наша ситуација прилично личи на америчку. По чему се разликује, онда је то што је у САД-у процес контроле миграционих токова мање корумпиран него код нас. Зато се може лако претпоставити да у истој тој Аризони ефикасна контрола над имиграциом ће бити успостављена много лакше него у Москви.

Сага са аризонском адресом трајала је две године. 2010. године на иницијативу гуверенера републиканца био је усвојен одговарајући закон. Одмах га је оспорио Врховни суд САД. Основе су биле следеће. Полиција ће намерно заустављати људе са латиноамеричким изгледом и подвргавати их диркриминационом претресу. А то је већ испољавање расизма. Док је суд одлучивао како да споји аризонски закон са уставом, он је већ био забрањен. На лето је изашла одлука да закон о проверама ништа не крши. Али суд је истовремено решио да треба пружити аризонским властима време да се увежбају и виде како то иде. Неће ли се акције полиције претоврити у отворени расизам?

Прецизни број илегалаца у САД нико не зна. Према подацима Управе за националну безбедност може да их буде 11 милиона. Ција сматра да их је вероватно око 12 и по милиона.

Погранична служба исте те Аризоне тврди да нерегистрованих у САД-у има од 12 до 15 милиона. А по подацима неких истраживачких центара, наводе се цифре од 7,18 чак и 20 милиона.

Држава Великог кањона није прва која уводи сличне законе. Они у поједином облику делују већу Алабами, Џорџији, Индијани, Јужној Каролини и Јути. Али тамо може да се проверава адреса тек после хапшења за озбиљан преступ. У Аризони документе могу да траже за било коју ситницу: чак за прелазак улице на црвено светло. Скоро као у Москви.