Француска и Немачка не могу да се договоре

Између Француске и Немачке и даље се појављују неслагања, која све даље одлажу координисање одлуке у борби против европске кризе. Последњи спор Берлина и Париза избио је око спаса Грчке. Француска предлаже да се Атини да више времена за спровођење финансијских реформи, а Немачка се залаже категорички против новог попушатња и тражи од Грка да испуне смањење буџета у предвиђеном року.

Како би добила нову порцију спасилачке транше, Грчка је до наредног петка дужна да смањи државне трошкове за 11 и по милијарди евра. Ипак Атина до данас не успева то да уради. Како би се земља спасила од банкротства, премијер Француске Жан-Мар Еро предлаже да се Грчкој да више времена за финансијску реформу. Али Берлин се са таквим ставом категорички не слаже и инсистира да Грчка одобри план смањења трошкова у року. По мишљењу експерата, категоричност Немачке везана је са тим што било које одлагање по грчком питању прети Берлину додатним трошковима. Коментар експерта аналитичке агенције Инвесткафе Ане Бодрове.

- Немачка страна одлично зна да ако Грчкој пружи додатно време за буџетску штедњу, за консолидацију финансијских средстава, за разраду додатних антикризних корака, то ће неминовно повући за собом додатне финансијске трошкове. Тачније у суштини реч је о трећем пакету помоћи. Тако нешто зона евра не може себи да допусти.

Грчко питање није једина противречност која се појавила између Немачке и Француске у последње време. Стране такође не могу да се договоре о времену покретања јединственог банкарског регулатора на бази Европске Централне банке. Французи агитују да се покрене процес њеног формирања већ ове године, али Берлин инсистира да ово питање не буде везано временским оквирима. По мишљењу руководиоца Центра за немачка истраживања Европског инстиута Владислава Белова, ништа необично у таквим неслагањима по економским питањима између Немаца и Француза нема.

- Овде нема тако оштре конфронтације. Одаво се зна да Француска и Немачка имају различите прилазе регулаторима, различите прилазе регулишућим механизмима. Сада се врши постепено зближавање. То се видело и за време Саркозија, види се и за време Оланда, и тржишта су спремна за такву дискусију, такво оштро разматрање.

Према замисли европских лидера, европски банкарски регулатор може да спасе проблематичне кредитне организације у појединој земљи која је део зоне евра директно, а не преко владе. Експерти сматрају да ће то омогућити стабилизацију ситуације у финансијском сектору Старог Света. Између осталог, ако чак реализација ове иницијативе буде одложена и криза се погорша, Русија нема чега да се плаши. Како су раније израчунали у рејтинг агенцији Стандард енд Пурс, криза у зони евра ус ваком случају незначајно ће дотаћи банкарски ситем Русије и ЗНД.