Држава ће сношити трошкове школовања руске омладине у иностранству

Руска омладина ће моћи да студира на најбољим светским универзитетима на рачун државе. Програм Глобално образовање стартује већ наредне године.

Суштина програма је следећа. Млади стручњак сам се уписује на Харвард или на пример на Масачусетски технолошки универзитет, а држава му плаћа школовање. Затим дипломац страног универзитета мора да се запосли у Русији. Ако он хоће да емигрира, мораће да врати држави новац. Стручњаке светске класе ће припремати за здравство, образовање, науку и државну службу. То ће омогућити Русији да се наоружа новим технологијама, говори научни руководилац Института за развој образовања високе школе економије Исак Фрумин.

- Реч је о неколико хиљада младих људи који могу да стекну врло добро образовање у оним правцима у којима у Русији за сада не могу да га добију. Као прво, то су високе технологије. Као друго, то је низ социјалних наука које се код нас нису развијале деценијама. То су и технологије савременог управљања.

Аутори прогграма Глобално образовање сматрају да за четири године знање у иностранству ће стећи најмање три хиљаде младих Руса. Већ наредне године хиљаду стручњака и бечолера могу да уче, на пример, на Харварду или Оксфорду. Годишна цена школовања на Харварду износи одо 50 хиљада долара. Профили школовања у иностранству се још прецизирају. Индонезија, на пример, по сличном програму одабрала је за себе 13 приоритетних струка. Казахстан 15. Хуманитарне струке треба бирати врло пажљиво, сматра експерт за образовање Друштвене коморе Русије Максим Мишченко.

- Нама нису потребни политичари који ће се школовати као на пример блогер Алексеј Наваљни, „на курсевима револуционара“ на Јелском универзитету. Познат је израз: како би се управљало државом, треба да почнете да учите децу његове елите. Ако будемо на тај начин формирали поглед на свет код људи који ће ићи у иностранство, а не сакупљати знања и најновије разраде и покушавати да их применимо у Русији, добићемо супротни ефекат.

По мишљењу Мишченка, треба слати омладину у иностранство пре свега по техничка знања – из машиноградње, прераде нафте, прераде дрвета. Русији је време да продаје у иностранству не балване, већ обрађено дрво, а уместо нафте да извози квалитетне нафтне деривате, објашњава Максим Мишченко. Кадровска резерва је потребна и економији и држави, сматра потпредседник Савеза машинских инжењера Русије Владимир Гутењев.

- То чиме се бавио Дмитриј Медведев и читав низ министара, врло је исправно бирати најталентованије људе, поверити им одговорне сфере, а затим строго питати да ли су изашли на крај или не. Русија је парафилара Споразум о пирдруживању СТО. То су нове могућности, али како би се оне искористиле, нама су потребни правници, компетентни за проблематику СТО. А њих је или врло мало или их просто нема.

Неће ли испасти тако да омладина која добије образовање у иностранству неће желети да се врати у домовину? Како се то не би десило, треба промислити систем запошљавања дипломаца страних универзитета, сматрају експерти. Није искључено да ће у многим питањима Русија искористити искуство Кине или Сингапура, који одавно шаљу омладину у иностранство по знања и добијају од тога солидну економску корист.