Проблем спаса Шпаније: цена питања

Актуелна недеља протиче у знаку припреме плана спасавања кризних економија Грчке, Шпаније и Кипра. Без обзира на различито стање ствари у тим државама, реч је о општем програму који треба да буде усвојен у новембру.

Лист Фајненшл Тајмс скида извесни вео тајне са припреме плана за спасавање, између осталог Пиринејске Краљевине, када после преговора шпанског министра економије Луида де гиндоса и Европске комисије треба да се појави овај план. План неће предвиђати увођење нових пореза или смањења трошкова буџета. Главне су у њему структурне реформе, за које се залаже ЕУ.

Портфељ менаџер Notz Stucki & Cie. Пјер Мутон је изјавио да је Шпанија сада најважнија земља пошто сви актери њене економије: физичка лица, банке и провинције – оптерећене су огромним дуговима. Тржиште очекује пружање помоћи Шпанији. По мишљењу нашег експерта, професора Високе школе економије у Москви Ивана Родионова, потенцијал постојеће кризе до данас није исцрпљен, али се није ни увећао. При томе Мадрид не жури са конкретном молбом за финансијску подршку, очигледно одмеравајући могуће последице.

Ипак зашто шпанска влада одговлачи са обраћањем за помоћ, и неће ли се ЕУ суочити са проблемом приватних финансијских институција које у Шпанији друже главни део „лоших дугова“? – питали смо Ивана Родионова.

- Овде је врло шкакљив моменат. Зато што ако држава буде преузимала на себе биргу приватних институција, оне ће такође постати убудуће неодговорне и много ће губити. Зато ће бити пронађен компромис. То треба да буде комплекс мера структуризације који предвиђа сталан нормални рад читавог система. И шпанска влада одмерава и не жури, зато што није сигурна, како кажу, која је цена питања коју ће плаитити за то да све у тој структуризацији буде како треба.

Као што се зна, ускоро ће почети да функционише Европски Механизам финансијске стабилности. Између осталог немачко издање Дер Шпигел саопштава да ће бити уећан његов обим до 2 билиона евра са раније планираних 500 милијарди евра. Део ових средстава ће отићи на финасирање таквих ризичних операција као што је на пример откуп државних облигација Шпаније, објашњава наш експерт Иван Родионов.

Акције Европске централне банке и увођење ЕСМ показују да се Европа корак по корак креће унапред. А сам ЕСМ је битан фактор стбнилности, а не буре са водом којим треба поливати пожар кризе, резимира професор Високе школе економије Иван Родионов.