Визе за партнере

Министарско заседање Сталног савета партнерства Русија-ЕУ за питања слободе, безбедности и правосуђа које се отвара 2. октобра на Кипру треба да помогне представницима обе земље да упореде часновнике уочи још важнијих заједничких форума. Реч је о састанку министара иностраних послова Русије и свих 27 земаља чланица ЕУ, заказаном за средину октобра у Луксембургу, као и о децембарском самиту Русија-ЕУ у Бриселу. Осим општих питања светске политике и економије, представници Русије и ЕУ размотриће на Кипру конкретни проблем билатералних односа – перспективе увођења безвизног режима. Ова тема спада у дуготрајне. Наставља је наш коментатор Петар Искендеров.

- Чинило би се, ЕУ треба само да поздрави укидање виза између Русије и ЕУ као најважније средство увећања сарадње у инвестиционој и другим областима. Ипак пракса сведочи о супротном. И на заседању на Кипру представници Русије и ЕУ намеравају само да размотре питање укидања виза за власнике службених пасоша. У незваничним развговорима чиновници и дипломате ЕУ наводе читав низ разлога у корист одбијања да се Русији пружи безвизни режим – од неслагања са политиком руских власти у области медија и правосуђа, до страхова пред најездом избеглица са Северног Кавказа. Ипак сва слична питања или никако нису везана за визни проблем, или могу да буду опертивно решена у пракси, као што је било учињено у погледу Албаније или Босне и Херцеговине.

Неспремност ЕУ да се одлучи на склапање основних споразума са Русијом, између осталог о прелаксу на безвизни режим, носи у себи још један аспекат. Реч је о наставку политике Запада у оном координатном систему који је био формиран још у време хладног рата. ЕУ и даље види у Москви пре свега геополитичког конкурента, а већ касније равноправног и повољног парнтера. Одражава се и то што већина земаља чаница ЕУ истовремено јесу чланице НАТО-а. Примедбе и антируске фобије појединих држава, посебно источноевропских, никуда нису нестале.

Пре неколико година Русија је предложила да се решавају постојећа питања на широј основи – путем формирања система европске безбеднсоти. То би омогућило не само да се активизира општеевропска сарадња и кључним проблемима континента – од виза до енергетике и одбране – истакла је у разговору за Глас Русије експерт Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН Надежда Арбатова.

- Дошло је време да се спроведе ревизија заповеди које садржи Закључни кат Саветовања о безбедности и сарадњи у Европи из 1975. у Хелсинкију. Потребно је проучити шта данас и даље чува актуалност, а шта је изгубило смисао и треба да буде замењено. Ја бих издвојила 4 правца европске безбендости. То је енергетска безбедност, хуманитарна безбедност, безбедност унутар европских граница и спољна безбедност. И у решавању ових проблема може да буде нађено место за све европске институције. Ипак за сада Запад насавља да делује у складу са претходним стереотипима, разматрајући Русију као свог конкурента. Отуда и нежеља да се договара о основним питањима на основу узајамних уступака и компромиса.

Ситацију која постоји тренутно у односима Русије и ЕУ отворено је окарактерисао ових дана руски министар иностраних послова Серегеј Лавров: у читавом низу праваца учестале су сметње, између осталог у раду на новим Базичном споразуму. По речима Лаврова, представници ЕУ веома желе да изнуде од Русије много више уступака у поређењу са оним о чему смо се договорили са ЕУ приликом ступања наше земље у СТО.