Универзум Јурија Љубимова

Јуриј Љубимов, познати руски режисер, прославио је свој 95. рођендан 30.септембра, заједно са колективом московског позоришта Вахтангов. Овде, он је почео као глумац, овде се вратио после болног раскида са позориштем на Тагањки прошле године. И већ је поставио Достојевског, тачније представу по роману „Демони“. За публику у Москви је ово био велики догађај ове позоришне сезоне. А за глумце - непроцењиво искуство у комуникацији са учитељем.

О томе како је примљен Љубимов као личност и као мајстор заната, говори глумац позоришта Вахтангов, Јуриј Шилков:

- Постоје режисери, који као да опслужују публику. А постоје и они, који покрећу позоришну уметност. Њих је можда 5, највише 7 и често их је веома тешко разумети. Али, без њих стаје читав стваралачки процес.

А Јуриј Љубимов не крије тугу што свој велики јубилеј слави ван свог позоришта, легендарне „Тагањке“, уз коју и са којом је био 46 година.

Наравно, никакви конфликти не могу да помраче достигнућа режисера- реформатора и његове „тагањске“ трупе. Театар на Тагањки је већ уписан златним словима у руску позоришну историју.

Средином 60-их година 20.-ог века, Јуриј Љубимов не само да је оформио трупу, већ и потпуно нове представе о позоришту. То је био театар идеја, истраживач друштвених процеса и филозофских основа живота, а он сам био је истовремено и критичар и духовни наставник. Свака премијера на Тагањки је бивала не само позоришни, већ и друштвени догађај. Љубимов је желео да испровоцира гледаоца готово до жеље да учествује у представи. То је био поетски, друштвени, чак музички театар. Али, пре свега, безусловно- ауторски.

Пролазиле су године. Режисер је схватао да се позориште мора мењати:

- Сматрам да се моје дело мора реорганизовати. Отарасити се старог, све оживети и тако оставити да може да живи још много година.

Данас театар на Тагањки продужава своје активности, али без Љубимова. Укратко, историја овог театра, већ памти једну такву епизоду- када се овај чувени режисер нашао у егзилу. Узгред, он је и у иностранству поставио више од 30 драмских и оперских представа у Европи и Америци.

Блистави ум, снажни темперамент, јако чуло ритма живота- он је све ове квалитете показивао у својим најбољим поставкама- „Борису Годунову“, по трагедији Пушкина и делу Достојевског „Злочин и казна“. Ту би требало додати још и Шекспировог „Хамлета“, „Медеју“ Еурипида, опере Вердија, Мусоргског и Шостаковича. Готово 100 представа је иза њега.

95-годишњи позоришни мајстор планира још једну премијеру ове године на главној оперској сцени у Русији. У децембру, московски Бољшој театар се спрема за премијеру класичне руске опере „Кнез Игор“, на чијој поставци тренутно раде заједно са Јуријем Љубимовим.