Научите лекције о родитељству

Дан када лекар са осмехом потврди дијагнозу да испод жениног срца куца још једно мајушно срце вероватно је најлепши дан у животном календару већине мајки.

Наредних девет месеци оне ће, по правилу, слушати предавања о здравој исхрани од мама, баба, тетака и стрина – несуђених писаца енциклопедија о благословеном стању, неке од њих посећују курсеве „аеробика” за труднице, где уче правила игре у операционој сали... Међутим, већина трудница остаје сама са дилемама типа – да ли ће поднети терет родитељства, хоће ли бити добре мајке, како да не понове оне васпитне грешке које су правили њени родитељи...

Вођени идејом да мама и беба нису спојене само пупчаном врпцом, већ и везама које нису видљиве на ултразвучном снимку, др Оливера Алексић, дечји психијатар и породични терапеут, и Душанка Калањ, социјални радник и породични терапеут из Института за ментално здравље у Београду, осмислиле су пројекат психолошке припреме за родитељство, који се за сада експериментално спроводи у Дому здравља Савски венац у Београду.

„Однос са бебом почиње од дана зачећа, а не од дана рођења. Другим речима, оног  момента када будућа мама добије потврду да чека бебу, у њој се рађа гомила помешаних осећања – почев од радости, преко збуњености до страха. А те емоције су, по правилу, праћене и дилемама – да ли је прави моменат за рађање детета, да ли је завршила све „важне” животне послове, да ли ће изнети трудноћу, како ће околина реаговати на трудноћу... С друге стране, будућим татама је размишљање о очинству синонимно са мислима о одговорности и обезбеђивању материјалних услова за подизање породице.

И још нешто – иако и мушкарци и жене на вест о трудноћи обично реагују речима „није ми важан пол, најважније је да је дете живо и здраво”, искуство говори да је татама ипак важније и потребније да имају синове него женама да роде кћерке. Наиме, мушкарци имају већу потребу за потврдом сопствене мушкости и за полном идентификацијом са својим потомством од жена”, објашњава др Оливера Алексић.

Будући да су будућој мами потребни одговори на хиљаду и једно питање са заједничким именитељем „шта је у трудноћи нормално”, једна од важних лекција које се уче у овој „Школи родитељства” управо је календар нормалних физиолошких и емоционалних дешавања током тих девет месеци.

„Једна од првих тема о којима се расправља у нашој „Школи родитељства” јесу – мотиви за родитељство, односно шта је емотивне и брачне партнере мотивисало да размишљају о наследнику и како виде себе као будуће родитеље. Наиме, већина партнера улази у причу са родитељством са идејом да буду савршене маме и тате, које неће правити оне васпитне грешке које су чинили њихови родитељи, а дете обично доживљавају као сопствене „реплике” или као побољшане верзије њих самих. Зато ми покушавамо да им објаснимо да дете које ће стићи на свет није њихова психолошка копија, нити долази на свет како би испунило њихове неостварене жеље, по систему „где ја стадох, ти продужи”... Такође их суочавамо са размишљањима како да се „носе” са оним особинама детета које неодољиво подсећају на личне карактеристике мање омиљених чланова породице  и објашњавамо им да се формула доброг родитељства крије у ослушкивању детета – то је једини начин да откријемо његове потребе, таленте и ограничења”, објашњава др Алексић.

Њена колегиница Душанка Калањ додаје да се многи мушкарци осећају „сувишним” током трудноће, а након рођења бебе себе доживљавају као „сервис за бригу” око наследника. А ако се са њима не прича, они могу да се осете комплетно искљученим из процеса родитељства и да се емотивно удаље од своје супруге.   

„Партнерски однос пролази кроз различите фазе током трудноће, али је суштина тог односа да тата треба да воли и мази маму, како би она могла да воли и мази бебу. Ми се трудимо да будућег тату припремамо на то да ће његова супруга бити веома уморна, раздражљива, напета и неиспавана и да ће јој бити потребно сво разумевање и сва подршка овог света. С друге стране, трудимо се да она разуме да након порођаја не треба да буде у искључивој служби њеног величанства бебе и да по стану хода у исцепаним тренеркама. Наиме, веома је важно да партнери сачувају свој интимни однос и да схвате да оног дана када постану родитељи они морају да остану и – емотивни партнери”, резимирају наше саговорнице.