Расизам на Западу мења боје

Почетком октобра француску јавност је уздрмала књига Манифест десник без комплекса генералног секретара конзервативне странке Савез за народни покрет (бившег председника Николе Саркозија) Жана-Франсое Копеа. У њој политичар се жали што расизам против белих у земљи прогресира. Имигранти презиру Французе, називајући их Галима, само зато што имају другу религију, боју коже и културу. Како саопштава Росијска Газета, као пример Копе наводи причу Францускиње која живи у кварту града Мо са претежно арапским становништвом. Син ове жене је пострадао од дечака-Арапина, а када је жена дошла да се жали његовим родитељима, посаветовали су јој да се „носи својим Галима“.

Јаку реакцију је такође изазвала недавна изјава Копеа о томе да муслимански бандити одизумају француској деци хлеб са чоколадом, пошто он не сме да се једе у време Рамазана. Неопрезна фраза је била изречена у току саветовања странке Савез за народни покрет у граду Драгињјан округа Вар и одмах је постала предмет жестоких спорова, саопштава француски Монд.

САД такође није заобишао талас негодовања белог становништва. Извесна Абигејл Фишер, 22-годишња студенткиња последње године Универзитета у Лујзијани тужила је Тексашки универзитет града Остин зато што су четири године раније одбили њену пријаву. Фишер тврди да узрок неуспеха нису били резултати пријемног испита, већ боја коже: тобоже у том тренутку универзитет је примао у своје редове само афроамериканце и латиноамериканце, саопштава лист Њујок Тајмс. Случај студенткиње Фишер није једини у САД. То је једна од негативних последица позитивне дискриминације, када се приликом пријема на посао предност званично даје националним мањинама у својству „исплате историјског дуга“.

Појам црног расизма такође није нов, он се појавио још 20-их година у САД, када је активиста црначког покрета за равноправност и ослобођење Маркус Харви основао Светску организацију за побољшање положаја црнаца. Осим равноправности и ослобађања, организација је такође пропагирала расну чистоћу црнаца и упозоравала их да се не мешају са „белим ђаволима“. А 60-их и 70-их година појавила се по злу чувена Партија црних пантера, која се залагала за оружани отпор против белаца.

Председник асоцијације Адвокати без граница Жил Велијам Голнадел, чији интервју је објавила Росијска Газета, уверава да у условима масовног прилива имиграната у земље ЕУ и повећања броја црначког становнштва у САД, једноставно је неопходо говорити о проблему расизма против белаца. Али за сада се не зна доводе ли такви разговори у сумњу базичне вредности западног друштва – политикоректност и толеранцију.