Куда беже берлински „леопарди“?

Стратегијом безбедности са ефектом бумеранга назвао је немачку политику у сфери извоза оружја водећи експерт Бонског међународног центра за проблеме конверзије Јан Гребе. Његово мишљење је само једно од многих изражених ових дана у току дискусије покренуте у земљи и иностранству поводом испорука војне технике од стране одбрамбених концерна Немачке државама које нису чланице НАТО-а или ЕУ, као и њихови партнери.

Повод за врло бурне страсти које су се разбуктале међу политичарима и експертима биле су припремани послови за продају наоружања земљама као што је Саудијска Арабија, Катар, Израел и Индонезија. Према пдоацима који су процурили у јавност, Саудијска Арабија је још прошле године упутила влади Немачке захтев за куповину више од 200 најновијих тенкова Лепард-2 као и неколико стотина оклопних танспортера последње модификације Боксер. Савет бебзеднсоти тада је у принципу одбрио тај посао.

Сазнало се да већ до краја ове године Индонезија рачуна да ће добити од Немачке сто Леопарда и 50 лакших оклопних транспортера система Мардер. Одобрен је и посао испоруке партије бацача граната за пробијање оклопа у Израел, као и снажних бомби за уништавање подземних бункера. Оне како сматрају експерти могу да буду примењене, рецимо, у случају наношења удара на нуклеарне објекте Ирана. У целини 2011. године кабинет Меркелове је одобиро извозне испоруке наоружања у обиму од 5,4 милијарди евра. При томе 42% овог обима намењено је трећим земљама – осим већ поменутих Уједињеним Арапским Емиратима, Алжиру, Ираку, Сингапуру.

Ове податке садржи владин реферат о резултатима извоза наоружања у 2011. години, објављен 14. новембра. Сама чињеница појаве таквог извештаја крајем актуалне године примљена је од стране посланика бундестага, представника опозиције и експерата са негодовањем. О важном елементу стратегије безбедности, кажу они, јавност сазнаје тек постфактум, при томе читавих годину дана касније. Наравно, према законодавсту, а извоз наоружања регулише неколико законодавних аката, парламент не може да контролише ову сферу делатности владе. И то је у принципу потврђено и у законодавству других земаља које се баве извозом оружја, подсећа директор Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин.

- То је уопште унутрашња ствар сваке конкретне земље, у датом случају Немачке, како је код кога уређен извоз. Зато је то њихова немачка ствар.

Експерт за питања наоружања Бонског међународног центра конверзија Марк фон Боемкен сматра да је ипак затвореност владних одлука по питањима извоза оружја од очију јавности у низу случајева сувишно и изјашњава се за већу транспарентност у датој сфери.

- Све одлуке се доносе у такозваном Федералном Савету безбедности, који заседа у затовреном режиму. Зато ми не знамо ни за одлуке које се доносе, ни за то чиме се оне заснивају, и да ли се уопште заснивају. У целини, имамо велики проблем са транспарентношћу. Зато ми сматрамо да треба активније да се укључујемо у јавне дискусије које се данас воде.

Наравно, закони су закони и профит је профит, али постоје и политички резони, сматрају експерти. Медији цитирају ових дана речи Ангеле Меркел о томе да извоз оружја у земље са пријатељским режимима представља инструмент мира. По речима поменутог Јана Гребеа Бонског конверзионог центра, Леопарди и Кунице који се разилазе по земљама експлозивних региона напротив дестабилизују и тако опасну ситуацију, да ће се то окренути као бумеранг против саме Европе. Како се каже у једном од коментара, Берлин се већ заплео у блискоисточно клупко. Можда оклопне грабљивце који би хтели на слободу може још увек некако да заустави?