Играмо са бакама!

Руски аматерски ансамбл Бурановске баке постао је право музичко откриће 2012. године. На конкурсу за песму Евровизије пензионерке из села Буранова су изазвале одушевљење и заузеле друго место. Данас њихове гласове зна читав свет.

На сцену Евровизије која је одржана у главном граду Азарбејџана Бакуу, Бурановске баке су изашле у својом народнимношњама – црвене ткане хаљине украшене сребром, шарене извезене кецдеље, мараме са цветним узором на главама... То је историјска празнична ношња жена у Републици Удмуртији – у завичају бака. Дотеране, у упечатљивој одећи, са послужавником пуним пирошки, појавиле су се певачице на сцени и сместиле поред пећи. То што су затим отпевале до данас се гледа на интернету. То је била песма на удмуртском са енглеским рефреном. Рефрен су одмах схватили милиони слушалаца, а почетак песме на ретком језику скоро нико осим самих бака. једна од њих, чланица ансамбла Галина Коњева каже:

- У тој песми мајка пева о себи: Стоњак бели постављам, децу чека, тесто сам замесила, зелену хаљину са белом марамом обукла, дођите гости да се веселимо. Чак мој пас и мачка се радују што ће деца доћи, биће пуна изба. А превод са енглеског значи – хаједе да играмо, хајде да се веселимо. Тако је лепо испало.

Свеопште интересовање за баке не јењава. У интервјуу за Глас Русије звездане извођачице су признале да је за њих било сасвим неочекивано да се са 70 година, а има ко је и старији, нађу у центру пажње. Говори солисткиња ансамбла Јекатерина Шкљајева:

- То нас и чуди. А ми смо обичне баке. Скинемо концертну хаљину, обучемо домаћу, изађемо у башту, ништа се за нас није променило!

Као ансамбл Баке су заједно дуже од 10 година. Оне су комшинице које су песмом скраћивале вечери, наступале у бурановском сеоском клубу, и вероватно би тако било до данас. Али 2009. године их је чула продуцент Ксенија Рубцова која је радила тада са певачицом Људмилом Зикином. И так се појавио руски етнички пројекат Бурановске баке, који је нагло променио живот соских уметница. Ксенија Рубцова уверава да у овом пројекту нема никакве комерцијалне позадине.

- То је јединствени колектив који нема аналога у свету. Што више комуницираш са бурановским бакама, то више схваташ колико су оне самосвојне и необичне. Хтела сам да покажем Европи и свим земаљма да постоје такве баке. У свакој земљи живе баке и у сваком узрасту могу да започну да раде на сцени. Не ради се о узрасту, већ о унутрашњем свету.

Данас Бурановске баке позивају у многе земље. САД. Велика Британија, Белгија, Португалија, Финска, Естонија, Кина. Саме певачице кажу да сада, када су одгајиле децу, унуке, а неке и праунуке, веома желе да виде света. Ипак бурановске уметнице сматрају да сваки позив треба добро анализирати. Тако да сада њихове маршруте воде само кроз Русију: оне дају интервјуе, аутограме, и наравно концерте. У децембру Баке очекују у Москви и Петербургу.