Почетак краја румунске русофобије?

Односи између званичног Букурешта и Москве не могу се назвати ведрим. И сасвим је очигледно да је велику улогу у насталој ситауцији одиграо председник Румуније Трајан Бесеску. Румунски лидер запамћен је по хвалоспеву нацистичким злочинцима и јавним изјавама о томе да био 1941. године он издао наредбу да се нападне СССР. У том контексту поступци нижих чиновника изгледали су као невини несташлуци. Такав став румунског руководства није могао да остане без последица политичког и економског карактера.

Пошто је парламентарној опозицији пошло за руком да формира већину и направи коалициону владу, у румунско-руским односиам појавили су се знаци опоравка. Премијер Виктор Понта, за разлику од Трајана Бесескуа, не испољава знаке патолошке русофобије, остављајући утисак рационалног политичара. Ипак неки министри нове владе пад су одабрали да коминуцирају са Москвом, користећи прилично неадкватну реторику. Посебно се истакао министар иностраних послова Титус Корлецјан, који је ступио у индиректну оштру препирку са потпредседником владе РФ Дмитријем Рогозином. Јабука раздора била је жеља руске владе да отвори конзулат на територији Придњестровља.

У контексту недавних избора за румунски парламент постојао је ризик да Понта и његови политички сазвеници неће одолети искушењу да укључе антируску реторику ради привлачења крајње десних бирача, који традиционално подржавају Бесескуа. Лидери Социјал-либералног Савеза превладали су искушење и нису чинили демонстративне антируске гестове, како би убедилионих 10-15% румунских бирача за које се професионалност политичара мери интензивнишћу његове мржење према Москви.

У контексту историјских сложености у односима Москве и Букурешта то што политичка снага која је победила на изборима са великом предношћу не испољава агресивну русофобију, већ може да се сматра великим кораком напред. Бесеску се трудио да унутарполитичкој борби да геополитичку обојеност, а оптужбе опозиције за то да жели да скрене Румунију са проевропског и проамеричког курса биле су камен-темељац у његовој предизборној кампањи. Индикативно је што први пут у исотрији постсоцијалистичке Румуније оптужени за умишљено русофилство нису кренули да се оправдавају и да доказују своју верност евроатлантским идеалима. Они су прешли у контранапад и предложили румунском друштву да озбиљно размисли о томе да ли је баш тако лоше имати нормалне односе са Русијом и Кином?

У директном програму најпопуларнијег канала Вести један од лидера Социјал-либералног савеза, председник горњег дома парламента Крин Антонексу је изјавио да неће по стоти пут доказивати да је он проевропски политичар и да је потребно једном за сва времена прекинути инсинуације везане за геополитички курс Румуније.

- Русија и Кина су државе са којима САД имају озбиљне економске и политичке везе. Русија је главни економски, а то значи и политички партнер Немачке. А код нас из жбуња искаче неко, а тај неко је предсендик Румуније, и пише на фејсбуку: не гласајте за ове, зато што ће нас они одвести Русији и Кини! Нама се цео свет смеје! Осећам се непријатно када се састајем са руским или кинеским дипломатама. Ми вређамо ове земље самом чињеницом таквих јавних дискусија.

Други лидер Социјал-либералног Савеза, министар пољопривреде Даниел Константин подржао је колегу:

- Желим да наведем економски мотив. Наш извоз меса и месних прерађевина на руско тржиште је замрзнут већ пет година и све то има политичку позадину. Резултат је резимирао премијер Понта, изјавивши да би њему било драго да се интернзивира економска сарадња са Кином, указавши на то да Бесескуу и његовим причама страве и ужаса нико више не верује.

Могуће да ће економска криза и смена генерација у румунској политици допринети томе да односи Букурешта и Москве буду прагматичнији и са мање русофобије. Постоји шанса да пример западних земаља које су нашле начине да ефикастно сарађују са Русијом стимулише нову генрацију румунских политичара да траже путеве узајамно корисног дијалога. Без неадкеватног понашања претходника.

Валентин Миндрешеску,