На Исакијевски сабор се враћају звона

У Санкт-Петрбургу освећено је прво од 11 звона Исакијевског сабора. После 80 година јединствени звоник се постепено враћа на своје историјско место – цркву највећу не само у Русији, већ и у Европи. Гигантско звоно теће од 10 тона изливено је по старим технологијама у Вороњежу, а затим послато у Северну престоницу.

Староседеоци тврде да је у првим деценијама 20. века звоњава звона Исакијевског сабора могла да се чује на неколико десетина километра ван града. Нажалост, историјска звона цркве изливена 1840. године нису сачувана. Богоборачке власти које су се плаишле да униште величанствену творевину француског архитекте Огиста Монферана, решиле су да се ослободе звона. Сва она, укључујући највеће, тежине 30 тона, била су послата у ливницу почетком 30-их година. Решили смо да обновимо историјску правду и да вратимо сабору звона, рекао је у интервјуу за Глас Русије директор државног музеја Исакијевски сабор Виталиј Буров.

- Донели смо одлуку да обновимо звона не од највећег, тешког 30 тона. Њега више не можемо да окачимо, зато што звоник неће издржати. Звона смо почели да обнављамо од другог. То је звоно тешко преко 10 тона, реконструисано по скицама, цртежима и фотографијама које су се сачувале у знак сећања на нестала звона. Обнова звона Исакијевског сабора поверена је стручњацима вороњешке фабрике за ливење звона Вера. Како би се сачувао јединствени звук којим је пре револуције могла да се похвали Северна престоница, звоно је ливено по старим технологијама, уз поштовање свих традиција.

Врло важно је да вратимо јединствени звук звина, наставља Виталиј Буров.

- Независна експертска комисија која је боравила у Вороњежу по завршетку основних радова, без поговора је примила велико звоно које ће прво да се врати на звоник. Руска звона се разликују од оних која су уобичајена на Западу, у Европи и у Америци. Нађа звона су посебна прича: она дају не једну ноту, већ читав регистар. Сматра се да руском звоњавом звона могу да се лече чак неке болести.Последња етапа је непосредно монтажа звона на историјском место.

Сложена операција може да траје од неколико сати до неколико дана, рекао је у интервјуу за радиокомпанију главни инжењер грађевинско-монтажне организације Ладога Сергеј Шабанов.

- То није наше прво искуство подизања звона. Већ смо постављали звоно тешко 16 тона на звоник Валаамског манастира. Технологија је одрађена, мада терет ипак износи десет тона, зато је сада тешко рећи колико брзо ћемо га поставити на место.

Први пробни удар звона петербуржани ће моћи да чују одмах после постављања. А већ на Божић звоно ће постати пуноправни учесник литургије Исакијевског сабора. Без обзира на то што црква има статус државног музеја, богослужења се овде врше. Истина, по посебно свечаним данима и уз дозволу дирекције музеја.