Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
У Болоњу на поправни
01.06.2007. год.
БАЊАЛУКА - Усвајање оквирног закона о високом образовању у БиХ, који ових дана треба да се нађе пред посланицима државног парламента значило би само почетак огромног посла на реформи високог школства, сматрају стручњаци. По њиховим речима, често спомињани Болоњски процес пре свега подразумева да држава обезбеди услове за школовање које ће квалитетом пратити европске стандарде.
Закон предвиђа троциклусни систем школовања, постдипломске и докторске студије, обавезне додатке уз диплому и, пре свега, интегрисани универзитет, што подразумева да је универзитет правни субјект и носилац организације, уместо досадашњих факултета.
„Такође прописује стандарде за избор кадра у високошколским установама, стандарде учења и успостављање агенције за осигурање квалитета и развој високог образовања, што је и суштина Болоњског процеса“, објашњава Есма Хаџагић, помоћник министра цивилних послова БиХ за образовање.
Наглашава да увођењу новина и европских стандарда мора претходити обимна анализа квалитета и мреже домаћих високошколских установа, с циљем њихове рационализације.
„Треба да видимо имамо ли застареле студије и да решимо питање факултета којих овде нема – археологије, историје уметности. Онда треба успоставити исте услове и стандарде за целу БиХ, а све што урадимо Европа ће пажљиво анализирати“, каже Хаџагић.
Објашњава, такође, да закон предвиђа и постојање центра за признавање докумената који би обезбедио мобилност у Европи признатих диплома и поједноставио нострификовање оних које су наши студенти стекли у иностранству.
„Сад наши људи годинама муку муче да у БиХ потврде дипломе које су стекли вани, а и до признавање наших диплома у иностранству је дуг пут“, каже Хаџагић. Такође наглашава како постоје услови да наш образовни систем постане препознатљив у свету и да БиХ буде регионални високошколски центар јер је, како тврди, образовање „роба која се може продати“.
„И сада имамо интересената из иностранства који се распитују о нашим акредитованим установама, али немамо шта да им кажемо. Закон предвиђа да у року од две године сви факултети добију акредитације, али и за то треба обавити још много посла“, каже Хаџагић.
Студентима најбитне дипломе
Студенти из РС очекују да ће закон о високом образовању на нивоу државе пре свега решити питање признавања наших диплома у иностранству, али подсећају да се у његовом доношењу мора водити рачуна о уставним решењима. Такође наглашавају да им је јако важно да финансирање високошколских установа остане на нивоу ентитета јер страхују да би, у супротном, теже остваривали своја права.
Српска у недоумици
Овакав предлог закона о високом образовању је директно кршење Устава БиХ и Устава ФБиХ у којима јасно пише да су за високо образовање надлежни ентитети, односно жупаније, сматра Љубомир Зовко, декан Правног факултета Свеучилишта у Мостару и један од чланова радне групе која је била ангажована на изради дела овог закона. Он тврди да се закон намеће с циљем централизације образовања у ФБиХ, као и да уопште не третира финансирање као једно од кључних питања. Подсетимо, представници из РС спорним сматрају оснивање државне агенције за акредитације као самосталне организације, наглашавајући да би то значило пренос надлежности за високо образовање на државу, о чему се мора изјаснити Влада и парламент РС.
Закон предвиђа троциклусни систем школовања, постдипломске и докторске студије, обавезне додатке уз диплому и, пре свега, интегрисани универзитет, што подразумева да је универзитет правни субјект и носилац организације, уместо досадашњих факултета.
„Такође прописује стандарде за избор кадра у високошколским установама, стандарде учења и успостављање агенције за осигурање квалитета и развој високог образовања, што је и суштина Болоњског процеса“, објашњава Есма Хаџагић, помоћник министра цивилних послова БиХ за образовање.
Наглашава да увођењу новина и европских стандарда мора претходити обимна анализа квалитета и мреже домаћих високошколских установа, с циљем њихове рационализације.
„Треба да видимо имамо ли застареле студије и да решимо питање факултета којих овде нема – археологије, историје уметности. Онда треба успоставити исте услове и стандарде за целу БиХ, а све што урадимо Европа ће пажљиво анализирати“, каже Хаџагић.
Објашњава, такође, да закон предвиђа и постојање центра за признавање докумената који би обезбедио мобилност у Европи признатих диплома и поједноставио нострификовање оних које су наши студенти стекли у иностранству.
„Сад наши људи годинама муку муче да у БиХ потврде дипломе које су стекли вани, а и до признавање наших диплома у иностранству је дуг пут“, каже Хаџагић. Такође наглашава како постоје услови да наш образовни систем постане препознатљив у свету и да БиХ буде регионални високошколски центар јер је, како тврди, образовање „роба која се може продати“.
„И сада имамо интересената из иностранства који се распитују о нашим акредитованим установама, али немамо шта да им кажемо. Закон предвиђа да у року од две године сви факултети добију акредитације, али и за то треба обавити још много посла“, каже Хаџагић.
Студентима најбитне дипломе
Студенти из РС очекују да ће закон о високом образовању на нивоу државе пре свега решити питање признавања наших диплома у иностранству, али подсећају да се у његовом доношењу мора водити рачуна о уставним решењима. Такође наглашавају да им је јако важно да финансирање високошколских установа остане на нивоу ентитета јер страхују да би, у супротном, теже остваривали своја права.
Српска у недоумици
Овакав предлог закона о високом образовању је директно кршење Устава БиХ и Устава ФБиХ у којима јасно пише да су за високо образовање надлежни ентитети, односно жупаније, сматра Љубомир Зовко, декан Правног факултета Свеучилишта у Мостару и један од чланова радне групе која је била ангажована на изради дела овог закона. Он тврди да се закон намеће с циљем централизације образовања у ФБиХ, као и да уопште не третира финансирање као једно од кључних питања. Подсетимо, представници из РС спорним сматрају оснивање државне агенције за акредитације као самосталне организације, наглашавајући да би то значило пренос надлежности за високо образовање на државу, о чему се мора изјаснити Влада и парламент РС.
- Извор
- blic.co.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















