Духовна храна за душу и тело

Кутја (кољиво), кисељ, кулебјака, растегај... Ова и многа друга јела православне кухиње ускоро могу да постану основни мени специјализованих ресторана. Руска црква је подржала идеју препорода духовних традиција кулинарства и трпезе и отварања конфесионалне кулинарске академије.

Руска историјска кухиња није само одређена традиција припремања хране, већ и спој трпезе са духовним смислом хришћанских празника, са њиховом симболиком, учењем Цркве, објаснио је у интервјуу за Глас Русије представник Московске патријаршије протојереј Всеволод Чаплин.

- Трпеза у православљу увек је била везана за богослужење, била је његов наставак. Није случајно што су нека јела и обреди везани за трпезу зависили од појединих црквених празника. Зна се да посебан карактер има посна трпеза. Тако да припремање хране, намирнице и организација стола како празничног, тако и посног, везана је не само за црквени сто, већ и за богослужење, што значи за хришћански духовни смисао.

Данас се на православни начин може јести углавном у трпезама манастира и цркава. Али тешко да обични верници који нису ходочасници или парохијани поједине цркве могу да иду тамо стално. Наравно, специјални мени за време православних постова данас се све чешће појављује у обичним ресторанима. Ипак јела се тамо не припремају по посебним рецептима, већ једноставно искључују јаја, месо, млеко и друге такозване мрсне намирнице.

У Русији и муслимани, и будисти и јудеји одабно имају ресторане где се храна припрема по специјалним рецептима и технологијама. Јело и њено припремање имају посебан смисао, рекао је за Глас Русије московски рабин Довид Карпов.

- У јудаизму постоји специфика хране. Осим традиционалног јеврејског јела, на пример гефилте фиш или пуњене рибе, постоје и захтеви јеврејске традиције или захтеви кашрута. И они који се обавезно придржавају норми вере, немају другу могућност осим да се хране код куће, или само у кошерном ресторану. Зато за нас то није толико питање националне сентименталности и приоритета, колико захтев поштовања постулата веронауке.

У Москви има и ресторана за оне који се не придржавају религиозних традиција, али поштују строга правила исхране. Пре неколико година отворени су кафеи за вагане. За разлику од вегетаријанаца. они категорички искључују из исхране све намирнице животињског порекла,чак и мед.

Аутор пројекта православних ресторана је познати руски кувар Олег Корсаков. Раније је био кувар министра иностраних послова СССР Едуарда Шевернадзеа и шеф кухиње совјетских амбасада у Ослу, Београду и Лондону. Он је такође одговарао за припремање јела на свечаности поводом 50-годишњице крунисања британске краљице Елизабете Друге на престо. Кувар је уверен да данас заједно са препородом духовности у друштву треба препородити обичаје исконске руске трпезе. Олег Корсаков предлаже да се обнови традиција отварањем специјализованих кулинарских курсева и школа, где би се учила не само пракса, већ и теорија, тачније историја. А читав профит православних ресторана кувар планира да даје у добротворне сврхе.

Милена Фаустова,