Мегаполиси мењају климу на планети

Научници су израчунали да у градовима Северне полулопте Земље просечна температура ваздуха подиже се за један степен Целзијусових годишње. Стручњаци су уверени да промењива клима мегаполиса може да буде опасна за саме грађане.

Амерички истраживачи из Института за океанографију Скрипса одредили су како такозвани ефекат топлог острва (urban heat island) утиче на екологију. У великим градовима ваздух се загрева на рачун индустријских предузећа, аутомобила. Зграде од стакла и бетона хладе се врло полако, на крају се појављују зоне нагомилавања натропогене топлоте. Ваздушни токови разносе их хиљадама километара унаоколо. Због огромне количине мегаполиса у Северној полулопти у целини за годину дана просечна температура се подиже за 0,1 степен Целзијусових. Али за екологију опасна је не само топлота, већ и то што се заједно са њом подиже у атмосферу, уверен је познати научник еколог Алексеј Јаблоков.

- Не ради се само о изменама температуре. Велике зграде мењају токове ваздуха. Ветар у градовима дува на други начин. Могу да се појаве јаки вихорови. То доприноси загађењу прашином, што је врло опасно. Ултрамале честице, мање од микрона, лако продиру у организам и изазивају болести.

При томе ниво загађења ваздуха тешким металима и опасним супстанцама у многоме зависи од планирања града. Ако је мегаполис изграђен превише густо и ветар га не продувава, могу да се формирају зоне са врло јаким загађењем ваздуха. Такође, у руској престоници, на пример, истиче генерални директор Фонда Институт економије града Александар Пузанов:

- У разним временским периодима и у разним атмосферским режимима ова топлота се задржава и тада не само да се формира топлотно острво, већ се повећава и концентрација загађења. А најопасније је смењивање топлоте и хладноће. То се тиче градова у низијама. На пример, у Москви има квартова окружених брдима. Тамо хладни ваздух може дуго да се задржава заједно са свим штетним супстанцама.

Велики градови несумњиво наносе штету екологији предграђа. Ипак ова штета се може минимализовати уколико постоји добра воља. Довољно је изградити уређаје за пречишћавање, смањити избацивање штетних супстанци. Много је опаснија непромишљена сеча шуме, сматра стручњак Центра за очување дивље природе Игор Шкрадјук.

- Људи у малим селима могу да секу шуму, да преору до потпуног осиромашења тла сва поља. На пример, савремени Ирак је пре 8 хиљада година био плодни регион, где су људи први пут освајали земљорадњу. А сада је тамо пустиња. Мада је градова тамо било мало. Важна је не размера становништва сама по себи, већ је важно да људи не теже да уништавају све унаоколо ради сопственог комфора.

И амерички научници, и експерти Гласа Русије потврђују да градови заиста загревају планету. Ипак за сада антропогено деловање предаставља опасност само за здравље самих грађана. Али ако велики градови и даље буду расли, а природни ресурси се буду користили нерационално, глобална еколошка катастрофа неће моћи да се избегне.

Александра Захарова,