Русија-ЕУ: нови покушај зближавања

Заседање Сталног савета за партнерство Русија-ЕУ које се отварило у понедељак треба да да нови импулс развију односа Москве и Брисела.

МСП РФ придаје велики значај актуелним манифестацијама у Бриселу – између осталог састанку Сергеја Лаврова и Кетрин Ештон.

ЕУ и Русија сносе посебну одговорност за решавање општеевропских проблема – у првом реду сфери безбедности, истакла је у интервјуу за Глас Русије експерт Центра за међународну безбеднсот ИМЕМО РАН Надежда Арбатова.

- По мени, постоје четири правца европске безбедности. То је енергетска безбедност, хуманитарна безбедност, безбедност унутар Европе и то је спољна безбедност Европе. И овде за све институције може да се нађе место. Између осталог и за ЕУ.

Очигледно да за сада позиви ЕУ на конструктивну сарадњу са Русијом у свим спољнополитичким правцима нису поткрепљени реалним дејствима. О томе до које мере је дошла малодушност руководства ЕУ врло добро говори скандал око приватизације грчке компаније за расподелу гаса DEPA и њене кћеринске компаније, оператера електричне мреже DESPA. Проблеми су започели чим се испоставило да су најпривлачнију понуду грчкој страни дале руске компаније ОАО Гаспром и група Синтез. САД и ЕУ тражиле су од грчке владе да не отвара национално гасно тржиште за руске компаније и интересе. Невиђени притисак Американаца на Грчку који је ступио у директну противречност са интресима ЕУ и њеним сопственим антикризним програмом, већ је довео до тога да је Савет директора Националне агенције за приватизацију већ два пута одбацивао донету одлуку за избор учесника посла приватизације DEPA и DESPA.

Ни Европска комисија, ни ЕЦБ за сада никако не реагују на скандалозну ситуацију са отвореним мешањем САД у унутрашње европске послове. Зато Европска комисија и даље не штеди гневне епитете на рачун Русије, која тобоже покушава да стави под монополску „вантржишну“ контролу европска гасна тржишта, приметио је у разговору за Глас Русије шеф катедре за европске интеграције МГИМО МСП Русије Николај Кавешников.

- У политици западних земаља врло су сложено преплетени, да тако кажемо, нормативни мотиви – тачније некад и искрена тежња да се прошири зона демократије – и политички мотиви. Последњи су везани за осигурање сопствених националних интереса, између осталог у сфери економије и безбедности. Политика често чини савезницима људе са супротним погледима. Зато не треба оцењивати поједина дејства ЕУ, САД, НАТО, ОЕБС-а и других институција са тачке гледишта правде, права или здравог разума.

Али како констатује француски лист Монд, управо енергетика је добар пример за то: Русија осигурава значајни део потреба ЕУ за гасом и нафтом. Остаје да се надамо да ће лидери ЕУ успети не само да сачувају нагомилани пртљаг односа са Русијом, већ и да ипак дају сарадњи са Москвом прави стратешки карактер.

Петар Искендеров,