Сећање на руску авангарду

Градити степенице ка небу, ловити сунце гигантским панелима или поставити кулу-трибину за друштвено важне изјаве – такве идеје нуде учесници међународног конкурса за најбољи споменик руској авангарди. Њихови архитектонски пројекти представљени су на изложби у великом сибирском центру Новосибирску.

Конкурс и изложба су део пројекта Сибирског центра савремене уметности Светови Ел Лисицког. Он је посвећен једном од најупечатљивијих представника руске уметничке авангарде с почетка 20. века. Уметник који је прешао у архитекте, Ел Лисицки, оставио је огромно наслеђе које до данас чуди својом револуционарношћу. Он је на пример још 20-их година најавио оп-арт – оптичку уметност која се појавила неколико деценија после његове смрти. На својим уметничким изложбама предвидео је савремени концептуализам. А његова идеја посебних објеката – покретних проуна – у суштини је сан о компјутерској графици у 3Д формату. Као архитекта Ел Лисицки је пројектовао такозване „хоризонталне солитере“, који буквално леже на ногама-кулама – сећа се уметнички директор Центра за савремену уметност у Новосибирску Александра Архипова.

- Био је то сасвим посебан човек! Све што је он радио било је ново. То су биле потпуно нове ствари у архитектури, мада он није изградио ни једну зграду, имао је само пројекте. Али ови пројекти су разрађени до последњег ексера! Прото није било још таквих технологија у Русији, није било грађевинских материјала.

Више од 200 уметника и архитеката из 43 земље учествовало је у конкурсу Светови Ел Лисицког. У суштини то је конкурс за најбољи споменик руској авангарди, истакла је у интервјуу за Глас Русије директор московског Музеја архитектуре и члан жирија новосибирског конкурса Ирина Коробјина.

Руска, совјетска авангарда су невероватан полет уметничке мисли, 20-их година Русија је била испред читаве планете. Хероји совјетске авангарде су имали такав осећај да је могуће променити свет, све је у човековим рукама, у његовом таленту. И ова енергетика, жива је до данас. Није случајно што свет сматра величанственим културним доприносом Русије управо авангарду, а дела совјетских авангардиста до данас су у фокусу: када нам долазе чувене архитекте, сви моле да посете споменике авангарде.

Између осталог, таквих споменика данас се сачувало мало, жали Ирина Коробјина.

- Тако се десило да је совјетска авангарда била упечатљива надахнута деценија, и затим је све престало политичком вољом. Традиција се није развила. Можда сада нове генерације архитеката осећају да ову традицију треба преузети, и покушавају да осете у чему се она састоји. То је моћна снага инспирације.

Организатори новосибирског конкурса су поставили сложени задатак: да се направи нови живи објекат који би деловао са градском средином. Ипак победио је споменик који може да се смести на длан – рад британског архитекте Гебора Кларска под називом Црна валута: нешто између чувеног Црног квадрата Малевича и проуна Лисицког. То је многоугаона фигура од црног метала са правоугаоним отвором.

Олга Бугрова,