Кина наручила руско оружје у вредности од 2 милијарде долара

Генерални директор руског дравног посредника за извоз оружја, компанија Рособоронекспорт Анатилиј Исајкин изјавио је да је 2012. компанија склопила извозне уговоре у вредности од 17,6 милијарди долара. Од ове суме на Кину отпада 12%, тачније више од 2 милијарде.

Укупна сума уговора у сфери војног извоза може бити нешто већа. На пример, делови за војну технику која се производи у Кини (осим мотора за авионе и неких других система) могу да се испоручују директно из низа руских предузећа, заобилазећи Рособоронекспорт. Они не потпадају под статистику, мада су то испоруке вредне стотине милиона долара.

Шеф Рособоронекспорта није навео тачне податке о испорукама руског наоружања у Кину. Прошле године руска Федерална служба за војно-техничку сарадњу саопштила је да на Кину отпада 15% руског извоза оружане и војне технике у 2011. години, у вредности од 1,9 милијарди долара. 2012. године овај показатељ је скочио. Назадак у руско-кинеској трговини оружјем је био превладан.

Које нове видове руског оружја купује Кина? Из медијских саоштења зна се за два уговора у укупној вредности од 1,3 милијарде за 140 мотора АЛ-31Ф и 52 хеликоптера Ми-17. Садржај других уговора од 800 милиона долара за сада је непознат. При томе може се са великом вероватноћом претпоставити да би уговор за испоруку нове скупе технике у тој вредости био вероватно примећен у руским медијима.

Зато највероватније делује објашњење да уговори од 800 милиона нису везани за испоруке нове технике, већ за модернизацију оне која је била испоручена 90-их и почетком 2000-их година. Објеката за модернизацију је више него довољно. Кина је на пример добила у том периоду 20 дивизиона комплекса С-300П-ПМУ-ПМУ1, који би могли да буду модернизовани до нивоа С-300ПМУ2 Фаворит, које је Кина купила касније.

Модернизацији подлежу раније испоручени авиони Су-27, Су-30, као и морнарчка техника руске производње. Анатолиј Исајкин је изјавио да су прошле године са Кином склопљени уговори за вршење модернизације у интересима кинеске одбрамбене иднустрије, као и за заједничку производњу система наоружања. Читав низ кинеских система наоружања био је разрађен у прошлости уз активно учешће руских стручњака. Најпознатији примери ове сарадње су ловац ЕС-1, школско-борбени авион L-15 и противавионски ракетни комплекс HQ-16.

Вероватно ће се ова пракса проширити, што ће довести до даљег увећања испорука руске војне продукције у Кину. Међу земљама је успостављена тесна војно-индустријска сарадња у оквиру које Русија испоручује моторе, системе за навођење и електронске компоненте за кинеско наоружање. Таква сарадња је најбоље средство јачања поверења у сфери безбедности.

2013. година може да се ипостави рекордном по обиму руско- кинеских уговора у сфери трговине наоружањем. У процесу разматрања налази се неколико великих послова, између осталог за испоруку 24 ловца Су-34С, четири подморнице Амур-1650, као и противавионских ракетних комплекса С-400 и војно-транспортних авиона Ил-76. При томе само један вероватни уговор за испоруку Су-35С може да кошта преко милијарду и по долара.

Василиј Кашин,