Будућност латиноамеричког социјализма налази се под знаком питања

После смрти председника Венецуеле Уга Чавеза експерти су почели да говоре о заласку социјализма боливаријанског усмерења. Губитак општепризнатог лидера левог преокрета може да деморалише сапутнике и велики експеримент у Латинској Америци ће постепено бити прекинут.

О томе да је Уго Чавез био тактичар и теоретичар социјалних реформи у Јужној Америци не треба дискутовати. Како је рекао председник Никарагве Даниел Ортега, преминули лидер је подигао Боливаров бодеж у Венецуели, Латинској Америци, на Карипским острвима и у читавом свету. Заменик директора за научни рад Института за земље Латинске Америке Борис Мартинов сматра да је допринос Чавеза левом усмерењу континента тешко преценити.

- Допринос је прилично битан. Он се не сме потценити. Пошто и одбројавање овог левог преокрета започиње доласком на васт Уга Чавеса 1998. године. Левом преокрету су почеле да се придружују и друге земље. Појавило се радикалније и мање радикално крило. Мени се чини да се леви преокрет подударио временски са разочарањем латиноамериканаца у оне неолибералне рецепте које су они у изобиљу добијали почетком 90-их. Праћење ових рецепата довело је до краха економије, увећања социјалне неједнакости, до социјалне напетости. У том контексту појава зреле алтернативе неолибералним схемама деловала је прилично природно.

Треба истаћи да Чавезов социјализам није био копија социјализма совјетског узора. Он сам је сматрао себе учеником и следбеником кубанског лидера Фидела Кастра и дивио се дугогодишњем револуционарном подвигу. Управо зато је често наводио речи команданта: Чавес, не прави другу Кубу, направи прву Венецуелу.

Између осталог, постоји стабилно мишљење да даљи развој догађаја у Латинској Америци делимично зависи од Хаване. А она подржава званичног наследника Чавеза, потпредседника земље Николаса Мадура. Али овај политичар има много мање могућности да утиче на развој догађаја него преминули председник.

- Чавез је наравно оставио после себе врло јако наслеђе. Али треба узимати у обзир и то да није оставио налседника. Тачније човек акоји би се макар приближио Чавесу по степену харизме, по енергији, по верности оним идеалима које је он за себе одабрао. За месец дана ће бити заказани избори и они ће показати реални однос снага.

Не треба сумњати да ће у скорије време леви преокрет у Латинско Америци осетити прилично снажан вакуум лидерства. То ће несумњиво искористити прилично јака опозиција, коај више или мање успешно делује у свим земљама региона. Упоредо са тим не треба сумњати да после Чавеса Латинска Америка неће више бити иста као за време њега.

Сергеј Дуз,