Арктичка колевка камила

На Арктику су живеле камиле. Доказ су пружили канадски палеонтолози. На острву Елсмир, који се налази далеко од Поларног круга, откривени су остаци једногрбе камиле дромедар, која је према проценама научника, живела у овим пределима пре три и по милиона година. Можда су се из ових крајева њихови потомци касније разишли широм света.

На канадском острву Елсмир налази се најсеверније насељено место – рибарско насеље Алерт. Одавде па до Северног пола је нешто више од 800 километара. Поларна ноћ и дан у овим пределима трају негде по пет месеци. Зимска температура пада испод 50 степени Целзијуса. Јавља се питање, како су тамо могле преживети камиле, које су познате као „пустињски бродови“? Ради се о томе, да је пре три милиона година на планети било знатно топлије. О томе сведоче пронађени остаци прастарих биљака у арктичким пределима, објашњава старији научни сарадник лабораторије сисара руског Палеонтолошког института Јевгениј Машенко.

- Преци камила никада нису живели међу сантама леда и на мразу. То је у данашње време канадски Арктик - суров, а у та времена, то је пре био простор са умереном климом. Тамо су расле широколисне шуме. Захлађење, које је створило данашње услове у овој области настало је касније, након милиона година. Уосталом и диносауруси, крајем креде, такође су доспевали у арктичке пределе и живели тамо неко време. Али када је долазило време поларне ноћи, они су мигрирали. Можда је иста ситуација и са прецима камила. Они су боравили тамо током поларног дана, а затим су се враћали у јужније крајеве.

Раније су се остаци камила сретали на Аљасци и Јукону, али откриће у канадском Арктику научници сматрају значајнијим, јер је 1200 километара северније. Сматра се да су камиле из Северне Америке доспеле у Евроазију преко Берингове превлаке, која је у праисторијска времена спајала Аљаску и Чукотку. У наше време двогрбе и једногрбе камиле живе у пустињама Африке и Азије, говори професор катедре зоологије и екологије Московсог педагошког универзитета Владимир Бабебнко.

- Осим тога срећемо и примитивније камиле, које живе у Јужној Америци. То су ламе, гванако, викуње. Оне немају грбе, и обитавају у пределима са суровијом климом. Они доспевају до Патагоније, где је довољно хладна клима. Крзно ламе, викуње, гванако спада у најтоплије, уосталом као и камиље, које служи као сировина за израду веома топле ћебади.

Изузетна издржљивост камила помогла им је да преживе у различитим климатским условима. „Арктичка“ камила, коју су на острву Елсмир открили научници Природњачког музеја из Отаве, тридесетак посто је већа од данашњих дромедара. Његова висина до рамена је 2 метара 70 сантиметара. Тежина – 900 килограма. Према мишљењу канадских истраживача, такве типичне особине камиле као широке ноге, велике очи и грба, могли су настати током прилагођавања условима живота у Арктику.