Дани жалфије у Сићеву

У част ове свете биљке, која је под заштитом, и ове године крајем маја одржане културно-привредне и туристичке манифестације.

Жалфија (кадуља, славуља, калавер, куш), медитеранска биљка које највише има у Далмацији и на Црногорском приморју, као ендемска, аутохтона врста успева и у Сићеву, на обронцима Сврљишких планина. Да би се сачувало ово јединствено станиште у Србији, биљка је стављена под заштиту, а у Сићеву се већ седми пут, крајем маја, кад ова биљка цвета, одржала манифестација „Дани жалфије” коју организују Нишки културни центар, Сићево, Нишка бања и бројне организације у области заштите природе.

Пошто је ова година у свему „поранила”, жалфија је у Сићеву прецветала нешто раније па овога пута није организована симболична берба, али су „Дани жалфије” 26. и 27. маја у ово живописно место привукли бројне посетиоце, заљубљенике у природу и поштоваоце ове биљке која је позната и као медоносна, а користи се и у фармацеутској индустрији.

– Јапанци гаје култ трешњиног цвета и то је за њих национални празник. Нишка бања и Сићево не могу на тај начин да се такмиче са Јапанцима, али ми имамо жалфију, природне лепоте, добре домаћине. Надамо се да ћемо из године у годину ову манифестацију подизати за степеник, како у организационом делу, тако и по масовности – рекао је Зоран Видановић, председник општине Нишка бања, свечано отварајући манифестацију испред зграде уметничке колоније у Сићеву.

На свечаности је представљена књижица „Света биљка жалфија” коју је приредила Миња Илијева из Нишког културног центра, о жалфији су говорили и Данко Јовић и Бојана Петровић, сарадници у Заводу за заштиту природе Србије, а потом је програм настављен на игралишту у Сићеву: учествовали су културно-уметничко друштво и ученици из овог села, КУД „Танаско Рајић” из Љубића код Чачка, Певачка група КУД „Ковиље” из Вукманова и песници који су говорили стихове о жалфији. Први пут је бирана лепотица жалфије, а титулу је понела Сања Николић.

Пажњу посетилаца привукла је етноизложба на којој су представљени радови жена из овог краја, као и производи из области здраве хране.

Иначе, Сићево, које се налази на двадесетак километара од Ниша у средини Сићевачке клисуре, степенасто изграђено, подсећа на медитеранска села, како улицама, тако и архитектуром, са старим кућама од камена испод којих су винске конобе. Мештани се баве виноградарством, гајећи квалитетне винске сорте, ратарством, сточарством и воћарством. У жељи да помогне развој села, група ентузијаста основала је Агро-туристичко удружење „Сићево” које чине угледни домаћини. Почели су да адаптирају и дограђују куће и село тренутно располаже капацитетом за пријем шездесет гостију.

Осим по „Данима жалфије” и „Данима вина”, Сићево је познато и по међународним уметничким колонијама – ликовној колонији „Надежда Петровић”, најстаријој на Балкану, фото-колонији, књижевној колонији и графичкој радионици.

Ово је идеално место и за екстремне спортове, у првом реду за параглајдинг. Године 2005. одржано је светско првенство у параглајдингу на стази која је проглашена најбољом на Балкану. Овде се одржавају мото крос трке, а постоји и стаза за планински бициклизам. Сићевачка клисура пружа идеалне услове за излетнике, лов, риболов, кајак. У непосредној близини села налази се хотел са теренима за рукомет, одбојку, кошарку и фудбал који се користе за припреме спортиста. На реци Нишави у Сићевачкој клисури налази се хидроцентрала с почетка прошлог века, у околини има више манастира и цркава, као и археолошких локалитета.