Офшор зоне – анђели или демони савремене економије

Кипарски офшор може да престане да постоји – тако коментаришу експерти услове пружања економске помоћи острву. Значи ли то да је Запад објавио рат пореским црним рупама? Тешко. Офшор зоне су важан фактор глобалне конкуренције, оне помажу светским лидерима да заобилазе правила међународне трговине која су сами смислили.

Тек што су се изнад Кипра надвили облаци, а многи економисти су видели у томе почетак тенденције: ЕУ не жели да трпи офшор на својој територији, на примеру Кипра показује каква судбина може да постигне остале. Од тихих пореских лука пати читава светска економија, уверен је директор Института за глобализацију и социјална кретања Борис Каргалицки:

- Из економија других земаља, укључујући САД, извозе много више новца него из Русије. Све више или мање развијене индустријске економије које реално производе неку продуцкију осећају страшне ударце везане за офшоризацију светске економије.

Али називајући офшор зоне злом, водеће државе ипак имају чак не једну, већ николико посебних пореских јурисдикција на територијама које контролишу. Британија уређује офшор зоне у својим колнијама- на острвима Мен, Гернси, и Џерси или у прекоморским поседима – на Гибралтару. Америка користи острва у Тихом океану и тако даље. тешко да би се владе тако трудиле само ради благостања несавесних бизнисмена и корумпираних чиновника. Савремена економија не може без офшор зона, сматра шеф одељења Института за међународну економију и односе Сергеј Афонцев:

- У многоме конкурентност важних и влеликих компанија у међународној трговини базира се на вештом коришењу офшор јурискиције. Ако погледамо како је последњих деценија водио своје операције Боинг, оне су водиле преко Кајманских острва. Нижи порези – већа конкурентност продукције на међународном тржишту. Тако британске компаније користе Гернси и Џерси, тако европске континенталне компаније користе одговарајуће зоне.

Неки експерти чак су претпоставили да ће се борба против офшор зона претворити у глобалну битку држава и великих компанија. Наводно, до кризе владе су се мириле са тим да компаније оптимализују пореске трошкове, али сада је то недостижна раскош.

Никаквих противречности нема, уверен је Сергеј Афонцев. Дозвољавајући својим произвођачима да избегавају порезе, власти Европе и САД постижу за њих конкурентске предности. Офшор зоне помажу да се избегну ограничења за подршку извоза, коај успоставља СТО.

- Постоји СТО који забрањује да се субвенционише извоз. Значи, ми не можемо да покријемо извозне трошкове субвенцијама. Али можемо де-факто да смањимо трошкове извозних операција ако затворимо очи пред тиме да се ове операције воде преко офшора. Де-фато то је механизам индиректне субвенције: одустаемо од дела пореских прихода и на рачун тога увећава се извоз продукције националних компанија. Да ли је то згодно? – јесте.

Могуће је да зато дејства против офшор зона имају искључиво локални карактер. Рецимо, власти ЕУ захтевају од неких специјалних офшор зона да отворе информације о власницима капитала који се тамо чувају. И то не масново, већ по специјалним, оправданим захтевима. Како се не би нехотице повредио неко ко не треба да се дира.

Зашто су тако грубо поступили са Кипром? Неки експерти сматрају да борба против офшора са тим нема везе. Једнсотавно богатим земљама је досадило да спасавају на свој рачун слабе економије.

Влад Гринкјевич,