Перспективе руско-кинеских уговора

Мада је телевизијска репортажа CCTV о склапању великих послова у трговини оружјем пред посету Си Ђинпинга у Москви садржала само одавно познате чињенице, због недовољно прецизних формулација и нетачних цитата новинских агенција појавила се новинарска патка међународног нивоа. У сижеу непосредно пред посету говорило се о склапању оквирних уговора о испоруци 24 ловца Су-35 и 4 подморнице Амур. Чињеница је била позната из саопштења руских медија још крајем прошле године. Тада су руски медији објавили и неке детаље посла, који су такође објављени на CCTV.

Погрешно је било само везивање договора за посету на највишем нивоу. У пракси руско-кинеских односа конкретни пројекти у војно-техничкој сфери практично никада се не разматрају са највишим руководством две земље. Лидери формирају само опште прилазе питањима сарадње.

На преговорима председника Русије и председника Кине тематика војно-техничке сарадње уопште није дотицана. То је природно. После потписивања меморандума о намерама даља припрема уговора се налазила у рукама одговарајућих компанија Русије и Кине, као и министара одбране и других социјалних ресора земље. Њима предстоји велики рад у усаглашавању цена, услова испоруке, конкретних захтева према производима, заштити права интелектуалне својине, каснијем сервисирању и слично. Такав рад може да траје годинама. Ови преговори имају технички карактер и могу да их воде само квалификовани експерти. Укључивање политичког руководства у њих нема сврхе.

Кључна решења у сфери руско-кинеске војно-техничке сарадње доноси Мешовита међувладина комисија за војно-техничку сарадњу, формирана још 1992. године. Копредседавајући комисије су министри одбране Русије и Кине, а заседња се одвијају сваке године на смену, у Москви и Пекингу. Управо до времена заседања комисије могу да се очекују новости у сфери руско-кинеске војно-техничке сарадње.

При томе преговори о авионима Су-35 и подморницама Амур-1650 налазе се још у раном стадијуму и нема никакве сигурностида ће бити завршени до заседања наредне комисије.

Упркос саопштењу CCTV ови уговори неће бити први велики споразуми за испоруку оружја Кини за 10 година. Испоруке руског готовог оружја у Кину никада у потпуности нису прекидане. На пример, тек 2010. године било је потпуно завршено испуњење великог уговора за испоруку 15 дивизиона противавионског ракетног комплекса С-300ПМУ2, а тренутно се реализује уговор за испоруку 10 авиона Ил-76 из резерви руског ратног ваздухопловства.

Мада се у току посете Си Ђинпинга нису разматрали конкретни пројекти испорука руског оружја Кини, посета је показала пораст узајамног поверења између две земље у области одбране и безбедности. Тако је Си Ђинпинг постао први страни лидер који је посетио Центар оперативне управе руских оружаних снага. У условима повољне политичке климе руско-кинеска сарадња има све шансе да значајно премаши показатеље претходних година.

Василиј Кашин,