Новац Европе – да ли ће тајно постати јавно?

Брисел је, чини се, нашао још једног унутрашњег непријатеља у ЕУ – Аустрију. Ове недеље конфликт међу руководећим органима уније и Беча достигао је врхунац. Аустрија је поред Луксембурга до последњег дана остајала острвце на којем су локални политичари очајнички настављали да се боре против финансијских снага уједињене Европе. После скандала са конфискационим порезом на депозите великих страних улагача сакривене у банкама Кипра, као и на позадини процуривања информација о хиљадама офшор рачуна чији власници су многи познати политичари и бизнисмени, Европска комисија је ојачала притисак на Аустрију у Луксембуг, захтевајући од власти да отворе завесу над тајном банкарских улога који се чувају у овој земљи.

У банкарскм сектору Луксембруга, на пример, како саопштавају медији, нашло је уточиште 160 страних банака. А укупан обим самог сектора 22 пута премашује обим унутрашњег бруто производа земље. Ради поређења, на Кипру, где су кључале страсти, обим улога премашивао је унутрашњи бруто производ само 8 пута. И ових дана министар финансија Луксембурга Лук Фриден је објавио да Велика кнежевина може да ублажи принципе чувања банкарске тајне и да се одлучи на тешњу размену инфорамција са страним пореским службама.

Сада Аусрија остаје једина земља ЕУ која није дала свој пристанак за учешће у систему аутоматске размене информација о банкарским улозима на шта је министар финансија Аусрије Марија Фектер изјавила да ће се борити за очување банкарске тајне као лавица. По њеним речима, размена информација ће довести до формирања гробља података у Европи, али неће увежати приход од пореза. У сваком случају, на новом заседању свог кабинета федерални канцелар Аустрије Вернер Фајман је резимирао резултат дискусије на ову тему: Идемо на преговоре.

Да ли капитулација последње тврђаве банкарске тајне у јединственој Европи, сада већ сасвим опкољење, значи ревидирање самог појма као таквог? У великој мери да, сматра професор Високе школе економије Иван Родионов.

- Управо то све што се дешава и значи – говори професор, ништа неће моћи да се сакрије. Јасно је да постајање могућности скривања даје предности појединим земљама и оне се боре за њено очување. А сада се тајна приватног живота разотркива тобоже у идеји помоћи. Човек треба увек да буде у зони контроле. И финансијска питања важан су елемент такве контроле.

У принципу, за то се залаже већина политичара, између осталог аусријских. Ево како је прокомнетарисао у радијском интервјуу спремност госпође Фектер да се бори као лавица посланик Аустрије и шеф фракције социјалиста у Европском парламенту ханес Сводоба.

- Лавови такође понекад губе у борби са супарницима, рекао је посланик. Уопште мислим да Аустрија и министар финансија не треба да узимају под покровитељство оне који се крију од пореза. По мени, и сами грађани наше земље не би хтели да страни новац долази овде у циљу скривања од закона.

Званични представник Европске комисије Оливије Баји је одбио да коментарише појаву базе података за 130 000 власника улога из 46 земаља света у офшор зонама. По његовим речима, Европска комисија нема ефикасне полуге за искорењивање датог проблема. Шта да се ради, није све тајно и не излази увек све тајно на видело.