Зона евра: Финансијске претње и политички изазови

Министри финансија зоне евра и читаве ЕУ који су се окупили дне само да ће размотрити пружање прве транше антикризне помоћи Кипру у висини од 10 милијарди евра, већ ће и анализирати ситуацију у другим болним тачкама на европској финансијкој карти. И ако први кипарски пакет може да буде издвојен већ почетком маја, други антикризни правци за сада су мање јасни, подсећа наш аналитичар Петар Искендеров.

Основа за идзвајање 10 милијарди евра Кипру био је у целини позитиван меморандум тројке монитора која је посетила острво. Документ констатује спремност кипарских власти да испуне раније усаглашене захтеве антиркизног плана, укључујући реструктуризацију две водеће националне банке, повећање пореза на профит корпорација и отписивање дела средстава из банкарских улога. Али у Бриселу мало ко верује да прва кредитна транша која се данас разматра може да реши проблеме нагомилаване годинама.

Нису случајно после Кипра у видно поље бриселских чиновника доспели Луксембург и Аустрија, који ни мало нису проблематични. ЕУ је затражила од њих да осигурају танспарентност банкарског система. Прва реакција обе земље било је негодовање, мада, размисливши, они су решили да не конфликтују са ЕУ (читај – Немачком). Неопходности разраде јединствених банкарских правила за читаву зону евра, при томе што решавање овог задатка захтева и време и политичку вољу, само је један од аспеката европске финансијске кризе. Ништа мању опасност за зону евра представљају и строго економски проблеми. Тако по подацима Федералне статистичке управе Немачке Destatic, обим националног извоза је смањен у фебруару за 1,5% у поређењу са претходним месецом. Аналитичар портала Briefing.com Патрик О Хеа позива да се са свом озбиљношћу понесемо не само према ситуацији око Кипра, већ и према системском проблему везаним за европске фондове плата.

Актуелни су и чисто политички ризици. Ако у истој тој Немачкој непредвидиви избори за бундестаг предстоје у септембру, Италија већ други месец живи без праве владе – подсетила је у разговору за Глас Русије руководилац аналитичког одељења руске групе компанија АЛОР Наталија Лесина:

- Политичка криза у Италији говори о томе да сада није јасно да ли тамо у принципу може да се формира нова влада. Могуће да ће бити чак одржани нови парламентарни избори. Ако се у скорије време не појави нека политичка одређеност, то ће и надаље негативно утицати на евро.

Још песимистичкије је расположен председник руске консалтинг компаније Неокон Михаил Хазин. У интервјуу за Глас Русије он је изразио озбиљну сумњу на рчаун способности ЕЦБ, ММФ и других светских финансијских фактора да превладају кризу у њеном актуалном стању.

Индикативно је да уочи актуелних финансијских форума ЕУ европски индекси фондова показали су најбржи раст у последњих месец дана. Само што су извори раста лежали далеко ван граница Европе. Европске берзе су реговале на превремено објављивање протокола мартовског заседања Федералног резервног система САД о новим мерама за стимулисање националне економије. Осим тога, одразио се значајнији пораст кинеског извоза у марту месецу него што је било очекивано.

Петар Искендеров,