Талас експлозије из Бостона стигао до „Кавказ-центра“

Након терористичког акта у Бостону на Западу је почео да се мења однос према чеченским терористима. Данас чак и оне земље које су биле склоне да их сматрају борцима за слободу коригују своју тачку гледишта.

Последица ових идеолошких помака може бити затварање сајта „Кавказ-центар“ чији се сервер налази у Финској. У светлости најновијих догађаја Хелсинки више не жели да изгледа као покровитељ чеченских екстремиста.

О томе да су финске власти промениле свој однос према сајту „Кавказ-центар“ сазнало се захваљујући правобраниоцу Јухеу Моларију. Он је рекао да му се полиција обратила с молбом да достави материјале који доказују екстремистички карактер публикација „Кавказ-центра.“ Притом је правобранилац истакао да је пре две године већ предао полицајцима документ о делатности сајта радикала на двеста страница. Међутим, органи за одржавање реда не само да се тада нису заинтересовали за овај реферат, већ су успели и да га изгубе. Промену у односу власти према „Кавказ-центру“ стручњаци повезују с недавним терористичким актом у Бостону. Након што се испоставило да су експлозију подметнули етнички Чеченци, многи на Западу су размотрили свој однос према чеченским сепаратистима и њиховим помагачима. Ситуацију коментарише руководилац истраживачког центра „Русија-Кавказ“ Међународног института за најновије државе Олег Иваников.

- Ови догађаји су несумњиво показали право лице људи који стоје иза власника овог сајта – „Кавказ-центар“. Својевремено га је основао још познати Мовлади Удугов. И сећамо се да су за време обе чеченске кампање сепаратисти активно користили овај сајт како би формирали међународно јавно мњење. Међутим, мислим да се ситуација развија у том правцу да постоји веома велика вероватноћа да сајт буде коначно затворен.

Русија одавно покушава да издејствује затварање „Кавказ-центра“ обраћајући се земљама које су пружиле уточиште сајту. Због оптужби за екстремизам „Кавказ-центар“ је прво морао да замени своју естонску адресу летонском, а затим да се пребаци у Финску. Хелсинки је игнорисао захтеве Москве да забрани емитовање „Кавказ-центра“ апелујући на слободу говора. Међутим, вест о томе да је старији брат Царнајев, који је заједно с млађим организовао експлозију у Бостону, можда повезан с Докуом Умаровом, натерала је финске власти да коригују своју позицију. Ради се о томе што је по неким подацима управо Умаров стварни власник сајта. Дакле, подржавајући „Кавказ-центар“ Финска ризикује да доспе на списак земаља-помагача тероризма. Истина, у суседству се могу наћи државе мање осетљиве по таквим питањима, каже доцент катедре за европске интеграције МДИМО Александар Тевдој-Бурмули:

- Он може да се пресели у неку од источноевропских земаља, у једну од нових земаља Европске уније. Зато што у неким од тих земаља већ постоји Чеченска дијаспора, која је настала од избеглица 2000-их година.

Ехо бостонског терористичког акта је дотакао још једну структуру – грузијски „Кавкаски фонд“. Ова организација је повезана са секретаријатом за контраобавештајну службу Грузије и бавила се врбовањем становника република Северног Кавказа. По подацима који су се појавили у штампи, семинаре „Кавкаског фонда“ је 2012. године похађао и Тамерлан Царнајев. Као званични разлог за престанак делатности фонда наводи се то што је успео да привуче превише будну пажњу руских специјалних служби. Међутим, фонд је практично престао са радом још почетком године. То што је сад одлучено да се затвори званично наводи на мисао да грузијске власти једноставно желе да се ограде од структуре која може бити повезана с именом бостонског терористе.

Артјом Кобзев,