ГОДИНА ВЕЛИКИХ ЈУБИЛЕЈА

 

Поштовани читаоци, ове године прослављамо велике јубилеје: осам вјекова од постанка манастира ''Ђурђеви ступови'', два вијека од  Његошевог рођења, сто педесет година оснивања основне школе у Андријевици и сто година оснивања беранске гимназије и сто година почетка од Другог балканског рата. Све су ово значајни јубилеји које морамо прославити на достојанствен начин. Иако као народ грцамо у економској кризи, најтеже нам пада што је већину народа захватила морална криза, па тако дични Васојевићи, најбројније србско племе преко ноћи постаје оно што никад није било кроз историју. Што би мудри владика рекао: ''У памет се, браћо Црногорци'', а ја бих рекао: '' У памет се, браћо Васојевићи'', јер ви нијесте ништа друго до Срби, народ светосавски, православни. Иако се наш часопис не бави дневном политиком морамо указати на девијације у нашем друштву, па поштовани читаоци неће замјерити што се осврнух на наше морално стање пред велике и значајне јубилеје.      А шта заправо славимо? Манастир ''Ђурђеве ступове" сагради давне 1213. године жупан Стефан Првослав, синовац Стефана Немање, у монаштву свети Симеон Мироточиви, и ова светиња је окупљала србски народ кроз вјекове у овом долимском крају и да није било ове светиње овај народ би нестао. Манастир је био центар просвјете и духовности и, да и бројнији народи имају овако старе светиње, имали би  чиме да се поносе. Истовремено много је важно да се обиљеже два вијека од рођења Његоша, највећег србског пјесника, јер је он задужио србски народ. Када су се Доњи Васојевићи ослободили 1912. године, послије 457. година турског робовања, наредне 1913. године основана је гимназија која је у протеклих сто година била луча просвјете овог краја, а из ње су поникли најбољи међу нама. Исто тако није мали јубилеј, сто година од Другог балканског рата, 1913. године, када су наши преци ишли да без икаквог личног интереса бране браћу Србијанце од Бугара, на Брегалници и другим бојиштима. Све су ово велики јубилеји на које вас подсјећамо, јер без прошлости нема ни будућности. На крају, све читаоце и све православне хришћане поздрављам нашим традиционалним поздравом – Христос Воскресе, Воистину Воскресе!