Маузолеј Лењина на Црвеном тргу отворен за посетиоце
Маузолеј Владимира Лењина на Црвеном тргу у Москви 15. маја поново се отвара за посетиоце. Завршена је масовна реконструкција меморијалног објекта, која је трајала од децембра прошле године. Маузолеј Лењина изграђен по пројекту чувеног архитекте Алексеја Шусева стајао је без капиталног ремонта дуже од 80 година.
Годинама темељ грађевине која је споменик УНЕСКА, почео је да се спушта. Под монументални објекат је постављен систем вертикалних потпора. Процес урањања био је заустављен. Мало ко зна да је актуалном момнументалном здању претходио дрвени маузолеј, рекао је за Глас Русије доктор историје, професор Александар Данилов.
- Првих дана после Лењинове смарти руководство Совјетског Савеза донело је одлуку да смести тело у привремени маузолеј, како би што више народа могло да дође да се опрости од свог идола. А пошто је професор Борис Сбарски пронашао посебан начин мумифицирања, дрвени маузолеј, срачунат на неколико месеци, био је замењен фундаменталном грађевином, која је испуњавала сасвим друге функције у односу на прве дане после смрти вође светског пролетаријата.
Деценијама Лењиново тело се налази под присмотром стручњака Научно-истраживачког и школско-методичког центра биомедицинских технологија. Они одговарају за очуваност ела и потпуно проучавају дејства раствора о процесе разарања ткива. У суштини у Маузолеју научници врше јединствени експеримент и његови резултати су тражени, истиче Александар Данилов.
- Руски стручњаци су помагали у балзамовању тела руководилаца многих земаља. Између осталог, лидера Северне Кореје Ким Ил Сунга 1995. године, председника Анголе Агостина Нета 1979. године, као и бугарског лидера Георгија Димитрова 1949. године и других. На данашњи дан такав научни центар као у Русији не постоји нигде у свету.
Како уверавају стручњаци, тело Владимира Иљјича Лењина данас се налази у сасвим задовољавајућем стању. Ипак полемика о томе да се оно сахрани не престаје од почетка 90-их година прошлог века. за део друштва које дели идеале комунизма, питање сахрањивања Лењина је врло болно, истиче директор Центра за проучавање елита Социолошког института Олга Криштановска.
- Мени се чини да би сада сахрањивање Лењина изазвало разочарање и незадовољство врло великог броја људи. И не видим никакву потребу да се изазива таква реакција у друтшву. Маузолеј је историјски споменхик, знаменитост Москве. зато ми се чини да сада нема разлога да се сахрани Лењин и самим тим изазове бура протеста код скоро половине становништва земље.
Треба рећи да и руске власти сматрају то питањем наредних генерација. Владимир Путин, састајући се са учесницима Валдајског клуба у септембру 2011. године, рекао је да ће питање сахрањивања Лењина бити решено у своје време. Историја је таква ствар која не трпи журбу, додао је тада Путин.
Лада Коротун,
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















