Дан поларних истраживача

Ове године у Русији 21. маја се први пут обележава Дан поларних истраживача. Одважни истражђивачи који су освајали Северни и Јужни пол планете, исписали су много херојских страница у историји земље. Али то је, по мишљењу експерата, такође професионални празник становника региона Крајњег Севера, геолога и океанолога, војника и нафташа. Таквих људи у Русији је скоро два милиона.

21. маја 1937. године на плутајућој ледини била је отворена станица Северни пол-1. Четворо истраживача на челу са Иваном Папањином прошло је на њој за 9 месеци 2,5 хиљаде километара од Северног пола до јужног дела Гренланда, испунивши комплекс научних посматрања. Од тада слична истраживања су постала руски приоритет. Данас у саставу 40. по реду поларне експедиције на санти плута 16 руских поларних истраживача. У Арктику ради на десетине метеоролошких станица, постоје међу њима велики научни комплекси, говори заменик директора Арктичког и Антарктичког научно-истражиачког института Алсександар Данилов.

- На пример, хидрометеоролошка опсерваторија у Тикси. На светском нивоу тамо се воде посматрања широког круга параметара, који омогућавају да се боље схвате промене климе на Арктику. Прошле године је поштена у рад на ушћу реке Лене на оству Самојловское нова научо-истраживачка станица. То је просто дворац. Сасвим јединствени комплекс за научнике. То је већ структура 21. века. На Шпицебергену правимо руски научни центар. Обими експедиционих посматрања на Арктику расту.

Али Север је познат не само по научним истраживањима. Руско Заполарје је највеће у свету Хибинско налазиште минерала на Кољском полуострву, где долазе геолози из читавог света. То је никл Нориљска и дијаманти Јакутије. То је гас Јамала. То су нове разраде нафте и гаса у арктичком приобалном појасу. То је Северни поморски пут, који постаје једна од главних интерконтиненталних магистрала 21. века. Свуда раде стручњаци које спаја професионални празник – Дан поларних истраживача. Северњаци су људи посебног кова, тврди геолог, доктор наука Игор Давиденко, који је Северу посветио више од 60 година своје радне делатности.

- Долазе на три године, а остају по 30. Тако Север привлачи. Понекада северњаци нису баш комуникативни, али они тако воле своју земљу. Тамо много тога недостаје. Недостаје сунца зими, а сунца лети је превише да не знаш куда са њим. Још постоји поларна светлост која изазива аритмију. И све једно људима је врло тешко да оставе ту земљу. Имам много пријатеља на Северу. Сваки пут се радујем што нас они не заборављају. А ми њих не заборављамо. Сви памтимо једни друге. И то је одлично.

Поларни истраживачи раде и на супротној страни планете, Анатарктику. На шестом континенту који су пре скоро два века открили руски морепловци Фадеј Белинсхаузен и Михаил Лазарев. У наше време то је својеврсна република научника из 27 земаља света. На седам анатарктичких станица врше посматрања руски истраживачи који данас такође прослављају свој професионални празник – Дан поларних истраживача.

Михаил Аристов,