Немачки пивари против гаса из шкриљаца

На путу експлоатације гаса из шкриљаца у Европи појавила се неочекивана препрека. Званично обраћање властима Немачке упутила је локална Асоцијација пивара. Представници индустрије пива плаше се да ће се технологије које се користе у експлоатацији горива негативно одразити на квалитет подземних вода, значи и на продукцију.

Сада се Немачка тек припрема да усвоји закон који ће дозволити експлоатацију гаса из шкриљаца. Сматра се да ће развој овог правца омогућити земљи да осигура до 15% својих потреба за гасом. Неодвојиви део разраде нетрадиционалних гасних налазишта је технологија хидрораздвајања стена, када се у земљиште заједно са водом пумпају токсичне супстанце. Последице нису до краја проучене. На пример, постоји реална опасност од земљотреса. Али најважније чега се плаше немачки пивари јесте загађење воде, које ће неминовно утицати на квалитет њихових производа. Произођачи траже да се одустане чак од разматрања нацрта закона о гасу из шкриљаца. Како сматра директор Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин.

- Коришћењем разних хемијских супстанци врши се ослобађање гаса из шкриљачне стене. Сама формула ових хемијских супстанци је извесна тајна произвођача гаса. И они је не објављују. Такви поступци ће довести гарантовано до битних промена еколошке ситуације. Зато, не желећи да се мире са оваквим ризицима, многе државе уводе забрану експлоатације.

Сада су у Немачкој радови на истраживању налазишта гаса из шкриљаца обустављени док не буду истражени сви еколошки аспекти. Активни противници гаса из шкриљаца су Француска, Италија, Аустрија и Данска. Од бушења бушотина су одустале Холандија и Луксембруг. Мораторијум на вађење гаса из шкриљаца делује у Чешкој и Бугарској. Истовремено велике наде у гас из шкриљаца полажу Пољска, Румунија, Украјина и Литванија. Истина, често ентузијазам власти не дели становништво ових региона, где се планира експлоатација гаса из шкриљаца. Протести су већ постојали у Украјини и Румунији. По мишљењу водећег експерта Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије Рустама Танкајева,

- Ситуација зависи од влада и од политичке активности становништва. Не мислим да у густо насељеној Европи са прилично активним становништвом неко ће трпети земљторесе, макар и не превише јаке. зато сматрам да на територији Европе не треба очекивати масовну експлоатацију гаса из шкриљаца. Тим пре што је тамо концентрисан мали део светских резерви.

Много веће искуство у експлоатацији гаса из шкриљаца имају САД. Тамо је то довело до пада цена гаса и учинило земљу независном од страних испорука. Али то је економија. Какве ће бити последице по екологију, сазнаће се тек за неколико година, уверен је Сергеј Пикин:

- Оне последице експлоатације гаса из шкриљаца које већ постоје на територији САД показују да се дешавају врло велике измене у природи. Посебно се то тиче пољопривреде. У стуштини део територије постаје пуст. Сада видимо само врх леденог брега, али он већ омогућава да се говори о томе да постоје битни ризици по екологију држава.

Протести у САД се чују много тише него у Европи – у Америци се експлоатација гаса из шкриљаца врши углавном на ненасељеним територијама. Али противници такође постоје. Сада за проблем покушавају да привукупажњу они које је тешко осумњичити за ангажованост – на пример Пол Макартни, Леди Гага и Роберт де Ниро.

Земље чланице ОДКБ треба да прихвате све мере ради безусловног осигурања своје обезбедности поводом предстојећег повлачења НАТО трупа из Авганистана 2014. године. Ово је изјавио данас председник Русије Владимир Путин на неформалном самиту лидера Органиазције Уговора о колективној безбедности. Осим шефа руске државе у њему су учествовали председници Киргизије, Казахстана и Таџикистана. Путин је напоменуо да су у оквиру организације формриане колективне снаге за брзо реаговање и мировне снаге које редовно одржавају маневре. Ове године маневри ће бити одржани у Белорусији и Русији, на полигону Чебаркуљ у Чељбинској области. Какоје изјавио у интервјуу за Глас Русије посланик Државне думе РФ Семјон Багдасаров, у перспективи чланови организације треба да реше питање статуса и услова боравка 201. руске војне базе у Таџикистану.

Леонид Гурјанов,