Метеори на Месецу: још један проблем?

Колико је озбиљан метеорски проблем на Месецу? Русија и друге земље намеравају да граде тамо дугорочне насељене базе. Мада о опасности које тамо вребају људе космичке агенције не воле да говоре. Недави удар небеског тела о Месец открио је реалност таквог проблема.

Метеор је ударио у тамни део Месеца. Његова експлозија се видела са Земље као звезда 4. величине. Сам догађај десио се 17. марта и тек ових дана о њему је саопштила НАСА, касније и други ресурси. Научници су прорачунали параметре одломка: размера до пола метра, маса 40 килограма, а брзина изнад 25 километара у секнуди. Енергија судара била је еквивалентна експлозији од 5 тона тротила и формирала је кратер пречника 20 метара.

То је највећи одломак од отприлике 300 чији су удари регистровани од 2005. године, када је започео програм непрекидног посматрања Месеца. Можете замислити шта ће се десити ако камен од 40 килограма падне на насељени модул! Не заборавимо да његова велика брзина остаје – на Месецу нема атмосфере која би могла да је успори.

Да, читав Месец је прекривен кратерима. Али вероватноћа пада великог одломка на конкретно место је ништавна, убеђен је доцент астрономског одељења Физичког факултета Московског државног универзитета Владимир Сурдин.

- Опасност за космонауте на површини Месеца то неће представљати. Такви велики метеори падају врло ретко. Не треба рачунати да ће они пасти на станицу или астронауте на Месецу. То може да се деси једном у неколико миленијума.

Много су опасније ситне честице, као врх шибице и мање. На Земљи оне потпуно сагоревају у атмосфери, а на Месецу долећу до површине. Таква честица је у стању да оштети атмосферу или да пробије скафандер и да се човек угуши. На срећу, за време експедиције Аполона 60-их и 70-их година то се није десило, наставља експерт.

- Укупно су астронаути провели на Месецу око недељу и по дана и нису задобили повреде од метеора. Али ако буде постојала дуготрајна база, боље је сакрити је под тле. Тачније укопати на 2-3 метра, што ће сачувати од удара микрометеора.

Они који планирају не само експедиције на Месец, већ и на Марс, морају да узимају у обзир ову опасност. Говори шеф одељења за физику звезданих система Астрономског института РАН Олег Малков.

- Марс у том погледу заузима међуположај између Месеца и Земље. Са једне стране, на њему је лоша атмосфера, али постоји, за разлику од Месеца. Са друге стране, она није тако снажна, као земаљска. Осим тога, и по маси заузима међуположај. Он привлачи мање метеора, него Земља и више него Месец.

Свежи метеорски кратери на Месецу откривају тле на великој дубини и тамо могу да се нађу занимљиви геолошки обрасци. Поред таквих места има смисла искрцавати будуће експедиције, додаје Владимир Сурдин. Координате кратера прецизирају месечеви сателити.

Научници су се замислили над још једним феноменом: блесак на Месецу се подударио са јачањем метеорске активности на Земљи. Метеори су били велики и стизали су до доњих слојева атмосфере – очигледно није била у питању обична звездана киша. По једној од хипотеза, систем Земља-Месец периодично пролази кроз гигантске концентрације одломака астероидног појаса.

Борис Павлишчев,