Сама - против свих

Када видиш одлучност и увереност Амине Тејлор, активисткиње женског покрета Фемен из Туниса, сетиш се иторијске јунакиње Јованке Орлеанке. Лик жене ратнице увек је остављао неизбрисив утисак. Она може да има и оклоп и да држи заставу са симболима вере. А може и да збаци одећу и у дословном и преносном смислу, стави груди на удар. Сама – против свих, сигурна у своју праведност, у своју дужност да говори и делује. Амина је ухапшена 19. маја у тренутку, када је писала реч Фемен на зиду муслиманског гробља.

Против ње је подигнута оптужница за скрнављење гробља и неморално понашање. Међутим, њен поступак је изазвао одзив далеко изван граница Туниса. Историчар и књижевница, чланица феминистичког покрета са 40.ѓодишњим стажем Флоранс Монрејно, коментарише Аминину акцију: Чини ми се занимљиво поређење Амине са Јованком Орлеанком. У оба случаја видимо саму жену, саму – против свих. Управо то разликује Аминин ангажаман од сличних феминистичких акција последњих деценија, у којима смо увек видели малу групу. Она излаже себе невероватним опасностима. Нико се не може посаветовати да ризикује на тај начин, подржавајући њене акције. Можемо се на различите начине односити према покрету Фемен, али треба признати да су они дали значај обнаженим женским грудима, сасвим другачији значај, други смисао од оног прихваћеног у европској цивилизацији. Оне су вратиле смисао, изворност која се налази у античкој митлогоији. Могу се навести такоже примери „Слободе на барикадама“ Ежена Делакрое – хаљина је покидана, али нема времена да се доведе у ред, уосталом најважнија је сама битка.

Амина ризикује живот како би заштитила мушкарце и жене добре воље, оне који верују у бољи свет. Свет, у коме ће жене бити равноправне са мушкарцима, у коме ће моћи да се одевају како желе, да имају једнака права на осећања и на њихово изражавање, уверена је Флоранс Монрејно. Није случајно да се Аминино понашање током поступка одликовало миром и уравнотеженошћу. У чему се налази феминистичка снага потребна да би се супротставило спољашњем свету. Према мишљењу Флоренс Монрејно:

- Као и код многих људи, који су током историје пружали отпор, њена унутрашња тишина и сигурност у себе, сведоче о томе да они све чине из дубоког уверења, да је њихов пут једини прави. Историја познаје такве примере, Нелсона Манделу, Мартина Лутера Кинга, Гандија.....Видимо сталоженост, мир са којим они примају све догађаје.

Иако је породица отпужила Амину за психичку неуравнотеженост, отац је ипак штити. Монрејно наглашава: Лепо је што отац тако подржава своју ћерку. Припремајући своју обимну књигу о великим женама 20. века прочтиала сам хиљаде биографија. И пронашла сам један детаљ, заједнички за већину жена, а то је подршка оца од раног детињства. Чини ми се да је у томе кључ разумевања Амининог унутрашњег уверења. Ако је отац на њеној страни и објављује дирљиво отворено писмо, значи, да је она психолошки сигурна у себе, њен карактер се развијао на поузданим основама, под надзором брижног оца, који је воли.

Флоранс Монрејно размишља о последицама Амининих поступака и наствку борбе за права жена у Тунису:

- Може се догодити да Амина остане само прва ласта. А можда ће она са собом донети цело пролеће, можда ће друге жене поћи за њом. Али нико не може да посаветује женама да се изложе сличној опасности. Тунису се може пожелети, да се у најскорије време појави група жена са озбиљном програмом и правном подршком. Како би се могло говорити од напредном погледу на личности, који постоји у Тунису и од кога се у последње време одустаје.

Оксана Бобрович,