Кавкаски круг ратном кредом - руски нови светски поредак на таблицама са пет принципа

Десет дана који су потресли свет - наслов је књиге америчког новинара Џона Рида у којој је описао Руску револуцију 1917. године, која је про менила дотадашњи свет и обликовала историју у следећих 70 година до пада Берлинског зида. Три дана руске војне интервенције прошлог месеца у Грузији опет су потресли свет и променили светски поредак успостављан последњих 20 година. Готово 100 година раздваја ова два догађаја, и без обзира што се много штошта променило, њих повезује сличност - да у тренутку када цео свет мисли да је Русија на коленима, она се неочекиваним акцијама изненада враћа на међународну сцену и постаје незаобилазан фактор мира и рата.
Актуелно обарање руку Русије и Запада на иначе запуштеним и еколошки девастираним обалама Црног мора није више локални сукоб. У Грузији се, а можда ускоро и у Украјини, одлучује о судбини света у 21. веку. Овог пута је на наизглед ситну провокацију Америке преко своје марионете, Русија одговорила одлучно и без намере да се заустави само на локализацији Сакашвилијевог пожара. На прашини једног авантуристичког подухвата Москва диже велико ЊЕТ за Вашингтон који га, бар за сада, не прихвата и шаље целу своју флоту опасно наоружану на обале Русије. Да ли би требало наглашавати да су и Руси и Американци од океана, преко копна до васионе извукли сва средства за деструкцију на готовс? Једни другима држе цев на челу док се лагано крећу у кавкаском кругу од ратне креде.
На Гори кавкаској, као својевремено Мојсије на Гори синајској, руски председник Дмитриј Медведев је ових дана исковао таблице са принципима за руски нови светски поредак. У пет кратких и јасних правила Медведев је дефинисао нову руску улогу у процесу глобализације, повукао линију преко које неће толерисати америчке подухвате и истовремено одредио где ће се све налазити тачке на планети на које ће се Руска Федерација неизоставно ослањати.
Први принцип је да ће Русија свакако поштовати међународни поредак и све међународне уговоре, договоре и законе. Учиниће све да их и други поштују. Сва правила на којима је заснован модеран свет Москва неће да мења, али хоће да промени однос снага у њему. Отуда следи други принцип, а то је да ће Русија надаље поштовати само Мулти-поларни свет. А то значи да се не могу више прихватати одлуке које би долазиле из једног центра, из једне земље - па чак, одлучан је Медведев, и када је та земља тако озбиљна и ауторитативна као што је Америка.
У трећем принципу се истиче да Русија неће водити политику изолације, него ће економски и политички сарађивати са свим државама на обострану корист. Да би се утврдила динамичност анти-изолационистичког става додаје се и четврти принцип, а то је да ће Русија заштитити животе и достојанство својих грађана, посебно се наглашава - ма где год се они налазили. Западни аналитичари су се одмах упитали да ли ће се тај принцип спроводити у Украјини на исти начин као и у Јужној Осетији, уколико Руси у Украјини не буду прихватили долазак НАТО снага. Ово је принцип о којем ће се размишљати и у Црној Гори, где има највише руских грађана на Балкану, са доста непокретне имовине.
Пети принцип, назван Сфере утицаја, тренутно се највише анализира у Пентагону као и у Белој кући, у Бриселу као и у Лондону. А можда се највише одгонетава у земљама које су до јуче биле део Совјетског Савеза или чланице Варшавског пакта. Медведев је истакао да Русија као и друге земље у свету има регионе у којима се налазе њени привилеговани интереси. У тим регионима су, тврди руски председник, државе које су традиционално гајиле према Москви пријатељске и срдачне односе. Радићемо са њима врло пажљиво, обећао је Медведев, и даље ћемо развијати те пријатељске односе. Наравно, да ће се његово обећање односити и на Србију, као што смо више пута већ скоро две године на овом месту у Недељном Телеграфу истицали.
Грузијски гамбит је потпуно променио ток председничке трке у Америци. Оба кандидата су за само неколико дана за своје потпредседнике поставили јастребове. Обамин - Џо Бајден је заклети противник Руса, а Мекејнов избор носи и додатна значења. Значајни квалитети Саре Палин су свакако што воли оружје, што је страствени ловац, што је политички хардлајнер и активиста у америчком лобију за наоружавање. У овом тренутку затезања односа са Русијом републиканци нису случајно изабрали за Мекејновог заменика гувернера Аљаске. Као што се зна, Аљаска је некад припадала Русији и данас се као једна од америчких држава граничи са Русијом. Међу њеним становницима је изразито развијен тзв. граничарски менталитет (ренџери), дубоко милитаризован и спреман на акцију у сваком тренутку (пре свега, против Руса). Није случајно ни што управо сада пред обалама Аљаске руска Тихоокеанска флота под надзором Путина изводи војне вежбе. Натерана да реагује и да се опредељује између Москве и Вашингтона на ноге је дигнута и Европска унија. Док су Берлин и Париз за то да се на сваки начин са Москвом нађе језик пријатељства, Лондон је више наклоњен Вашингтону у тврдом и претећем ставу према сили са Истока.
Под притиском Руске револуције 1917. и уплашене од њеног даљег ширења, западне силе су у Версају пристале на формирање Југославије као тампон зоне против комунизма. Када је крајем 80-тих та опасност престала, оне су растуриле Југославију и делимично Србију. Шта ће се овде догодити са новим уздизањем Русије? Требало би се сетити да је Путин пред ове изборе упутио Коштуници политички врло опредељујуће писмо о подршци и да Тома Николић никада није скривао ни своје симпатије према Русији, нити убеђење да се Београд и Москва морају координирати. На власти је прозападна влада, али са председником државе који је до сада био у добрим односима и са Путином. Опозиција је најавила врућу политичку јесен и борбу за нове изборе. Можда је блокада скупштине први корак ка новој Москви.