Већина Европљана живи у градовима

У градовима и урбаним срединама са више од 50.000 становника данас живи 57 одсто еворпске популације или 275 милиона људи, показало је истраживање које се од 1998. спроводи сваке треће године на иницијативу Европске комисије и уз подршку Еуростата.

Истраживање, које представља праву ризницу статистичких података, обухватило је укупно 362 града, 321 из ЕУ и 42 изван ЕУ (Норвешка, Швајцарска, Хрватска и Турска).

Резултате ове урбане ревизије, које се заснива на 420.000 статистичких података прикупљених у периоду 2006-2007, представила је у Бриселу комесар за регионалну политику, Пољакиња Данута Хубнер.

Подаци, који се односе на питања од највећег интереса данашњице, као што су старење становништва, имиграција, становање и заштита околине, помажу у остваривању европске стратегије развоја.

Они, такође, пружају градовима прилику да виде како стоје у поређењу са другим градовима и да учине неопходна побољшања у појединим доменима.

Истраживање даје податке и о запошљавању, привреди, образовању и култури.

Највећи градови у Европи су Истанбул, Лондон, Париз, Анкара и Берлин.

Италија се издваја са својих девет градова међу 10 општина са најстаријим становништвом. „Најмлађи” градови се налазе на северу Европе где је и стопа незапослености најнижа.

Известан број градова, посебно у централној и источној Европи, суочава се са смањењем броја становника. У Румунији, 13 од 14 анализираних градова, кубури с овим проблемом који се објашњава емиграцијом и расељавањем.

Други пак градови бележе значајан раст становништва услед појачане имиграције из земаља унутар и изван ЕУ. То је случај са градовима Палма де Маљорка (Шпанија), Галвеј (Ирска), Каламата (Грчка) и Улу (Финска).

У погледу незапослености, диспаритет између различитих делова једног истог града је често већи него између градова и региона ЕУ, што указује на појаву „гетоизације” унутар градова. Хубнерова је навела да у појединим градовима, попут Хамбурга, Атине и Братиславе, одређени квартови имају врло високу стопу незапослености.

Седам од десет градова с највишом стопом незапослености налази се у Пољској, а три од пет са најнижом стопом у Норвешкој. Запослење у градовима концетрише се првенствено у сектору услуга.

Хубнерова је говорила и о квалитету живота и о очувању околине. Она је скренула пажњу на потребу да се повећају зелене површине, да се обезбеди квалитетнији градски превоз и да се више пажње посвети разним услугама које би грађанима требало да буду у непосредној близини.

Када је реч о заштити околине, истраживање је показало да поједини градови, као што су Дрезден и Франкфурт у Немачкој, успевају да рециклирају до 80 одсто отпадака.

Највише аутомобила краде се у Италији. Међу првих 10 градова на овој црној листи нашла су се чак седам италијанских и три британска града.

Европска комисија је најавила да ће се од 2009. године ова истраживања обављати сваке године и то како у сарадњи са представницима градова и највећих компанија тако и са администрацијом и медијима у циљу осмишљавања „бољих градова за европску сутрашњицу”.