Министри ЕУ усвојили антикризне мере

Министри финансија земаља Европске уније договорили су се на састанку у Луксембургу да повећају гарантовани износ штедње грађана на 50.000 евра са 20.000 евра.

Државе чланице договориле су се да повећају гарантоване улоге на најмање 50.000 евра, узимајући у обзир да су многе земље одлучиле да повећају гарантоване износе до 100.000 евра.

Договор је мање амбициозан од првобитног плана да се гарантовани улози у случају пропасти банака подигне за пет пута, на 100.000 евра.

Од тог плана се одустало јер су нове земље чланице из источне Европе казале да је тај износ исувише велики терет за буџете тих земаља.

На састанку је такође договорено да се пружи подршка великим банкама у кризи како се не би угрозио финансијски систем ЕУ.

Француска министарка финансија Кристин Лагард, која је председавала састанком, је изјавила да је остварена потребна координација и потребно јединство у деловању у правцу санирања финансијске кризе.

„Ми смо поновили нашу опредељеност да гарантујемо стабилност и поузданост банкарског система”, нагласила је Лагардова.

Министри финансија 27 земаља - чланица ЕУ очекују да ће ове мере подстаћи опоравак тржишта новца после јучерашњег „црног понедељка”, који је бележио рекордни пад индекса акција на европским и светским берзама.

Данашњи састанак уследио је након јучерашњег максималног пада водећег индекса акција у Европи и рекордног процентног пада (око 800 поена) Дау џонсовог индекса акција на Волстриту.

Дау џонс индекс је, осим тога, у закључној трговини на њујоршком Волстриту опао на испод 10 хиљада поена, што је први такав случај у протекле четири године.
 

Глобални финансијски губици 1.400 милијарди долара

Глобални губици, услед текуће кредитне кризе, могли би ове године да се увећају на 1.400 милијарди долара, наводи се у годишњем извештају Међународног монетарног фонда о финансијској стабилности у свету.

У извештају ММФ о финансијској стабилности у свету указује се да је слом америчког хипотекарног тржишта, до кога је дошло у августу прошле године, изазвао беспримерну финансијску кризу која још није превазиђена, иако траје већ дуже од 12 месеци.

Банке и друге финансијске организације ће проћи кроз „неизбежан” период реструктуризације у настојању да поправе своје билансе и повећају властити капитал, наводи се и извештају ММФ -а.

Приватна подршка за раст капитала вероватно неће бити довољна и ММФ је затражио од влада, пре свега у САД и Европи, које су највише погођене финансијском кризом, да делују заједнички како би се избегло даље погоршање ситуације и осгурала тржишна стабилност.

Шеф одељења ММФ за тржиште капитала, Хаиме Каруана, изјавио је новинарима да је сада неопходана „међународна одговорност” да би даље регулисање текуће глобалне финансијске кризе било успешно.

Каруана је поздравио пакет америчке владе вредан 700 милијарди долара за спасавање домаћег финансијског сектора, али није рекао да ли је сличан план потребан и Европи.

Он је нагласио да је европским земљама потребна већа усаглашеност у свим акцијама усмереним на санирање последица финансијске кризе, као и на више „доследан прилаз” у решавању тих проблема у Европској унији.

Каруана је рекао да је хармонизација гарантија за штедне улоге на нивоу ЕУ „суштински” важан корак да би се смањила неизвесност која се драстично повећала након ширења финансијске кризе из САД у Европу.

У извештају ММФ о глобалној финансијској стабилности се, такође, оцењује да земље са брзо растућим економијама неће бити поштеђене од штетних последица финансијске кризе у индустријски најразвијенијим државама.

ФТ: Кризу хитно ставити под контролу

Водећи европски политичари требало би да - у савладавању актуелне кризе - избегну панику, делују транспарентније, да спасу здраве банке а истовремено дозволе гашење несолидних финансијских организација, пише пословни дневник „Фајненшел тајмс”, у најновијој анализи светске финансијске кризе.

„Докапитализација посрнулих банака и других финансијских организација било би најбоље решење, с тим што би тај процес требало да води држава, тако што би се дугови претворили у акције”, пише „ФТ”.

Цео такав процес мора да се води уз одговарајућу сарадњу међу државама и владама и уз постојање органа који ће да руководи процесом, јер, како закључује лондонски лист, „ово нису времена за импоровизоване индивидуалне потезе”.