Скулптор Григориј Потоцки

Данас је код нас у гостима скулптор, сликар Григориј Потоцки: џентлмен, вредни радник, човек необичне стваралашке фантазије. Григориј Потоцки је поставио више од 80 споемника у читавом свету, између осталог у Македонији и Србији. Његови скулптурални и сликарски радови се налазе у приватним колекциајма многих познатих личности, између осталог Емира Кустурице.

О свом стваралаштву Гиргориј Потоцки је говорио специјалом дописнику Ани Делицијевој, која је посетила његов атеље у центру Москве.

- Све што се с тобом дешава увек је спонтано, случајно. Имам жељу да радим, да идем у сусрет нечем добром. И као резултат ће бити уметничко дело. Једном ми је у госте свратио македонски амбасадор Ристо Никовски. Рекао је: постоји земља као што је Македонија, дођи, направи нешто за нас. Ја сам се врло зачудио тој једноставности и демократичности. Рекли су ми да ће тамо бити симпозијум на којем се окупљају уметници из читаве Европе у граду Струмица. Уметницима су дали глину, боје – радите шта хоћете. Идеја је била да направим бисту председника Македоније Бориса Трајковског који је погинуо у авионској несрећи. Рекао сам да ми треба две тоне глине. Појавила ми се идеја: Македонија је победа, викторија. И узео сам за основу енглеско слово V. На једној колони је Борис Трајковски, његова биста, а друга страна слова је мајка Македонија. У рукама носи крст – православље. Тако се појавио не само споменик погинулом председнику, већ и лик Македоније. И сви су толико прожети тим ликом да су на шестометарском постољу написали назив земље.

Григориј Потоцки има још један македонски са заједничким балканским контекстом, у ствари чак ширим.

- Јер у ствари то се десило на Балкану, то је био прави геноцид када су одједном људи једне националности кренули против других. Још јуче то је била земља. Људи нису имали разлога за непријатељство и одједном се то десило. Какве су биле изазване подземне силе да се десило нешто тако да људи почну на десетине, на хиљаде да убијају једни друге... Помислио сам да је исправно поставити споменик геноциду. Пошао сам од свог споменика јерменском композитору Армену Хачатуријану Плес са сабљама. Тада сам одједном схватио како играју са сабљом: пада једна глава, друга, трећа; распорени стомаци трудних жена, рзање коња... узвици победника... милион и по људи. Тако је било за време геноцида Јермена. На Балкану је погинуло на десетине хиљада. И направио сам споменик: глава клизи по стубу, по кичми, глава са трновим венцем. Она је прободена копљем које се једним крајем упире о лиру којом пуза змија – зло. Када је извршено неко зло, људи то увек памте. И кад год да је извршено то зло, она ће увек бити кажњено.

Такође у Македонији стоји споменик Јурију Гагарину и жртвама шумских пожара. Четири моја рада у малој земљи – смешка се Григориј Потоцки.

У наредном делу вратићемо се разговору са познатим руским скулптором, на реду је Србија.

Ана Деливијева,