Група Двадесеторице: саветник или кормилар

С радом Групе Двадесеторице многи политичари и економисти повезују коначни излазак светске економије из кризе. Учесници септембарског самита G20 у Петербургу намеравају да размотре кључна питања: економски раст, обнављање финансијске архитектуре, реформу пореског система итд. Да ли је Двадесеторица спремна да иступи у улози кормилара светске економије?

Криза 2008. године је натерала многе да посумњају у ефикасност међународних финансијских структура као што су ММФ и Светска банка, као и ефикасност алијанса попут Велике осморице. Све су оне испале беспомоћне пред кризом. Скептично је била прихваћена и Група Двадесеторице. Многи експерти су тада прогнозирали смањење улоге међународних структура, сматрајући да ће најважнија политичка и економска питања кључни играчи решавати током билатералних или тространих кулоарних преговора. Међутим, како сматра генерални директор Центра политичких информација Алексеј Мухин, формат «само за своје» се није оправдао.

- У овом случају моду су формирале САД и Кина, које су покушале да створе формат G2. Међутим, тај формат није успело учинити радним због доста јаких противречности међу тим земљама. Оне су испале сувише сличне, зато су почеле да се узајамно одбацују. Кулоарни преговори се воде, водиће се увек. Али они могу да се воде само ради тога да би се израдио заједнички став за шири састав учесника. На крају крајева све опет прилази формату G20.

Скепса према Дведесеторици је повезана с тиме, што се њени учесници сувише разликују једни од других. У G20 спадају земље различитог нивоа развоја, различитог темпа и квалитета економског раста, различитих улога у систему међународне поделе рада. То значи, оне имају различите погледе на светско уређење, различите интересе и различите визије једних те истих проблема. О чему оне могу да се договоре? Све је то тако, кажу експерти, али проблеми, које је изазвала криза, обухватају и развијене земље, и земље у развоју, те могу бити решени само усклађивањем интереса, ма како је то тешко, сматра заменик директора Центра политичке конјунктуре Алексеј Зудин.

- Подсетимо, настанак форума G20 је позван да прошири круг држава, које учествују у редовним разменама мишљења, јер стари формат прво Седморице, затим Осморице није се потпуно оправдао. Настанак G20 може да се сматра кораком напред на путу повећања нивоа координације међу основним светским играчима.

Морамо бити свесни да међународни форуми, попут G20, не решавају глобалне проблеме у правом смислу те речи. Таква пуномоћја оне немају, те немају ни такав задатак. Главни је циљ отворена размена мишлења и тражење повезаности у најакутнијим питањима (земље Двадесетрице имају их напретек). Важно је наћи прилаз, који би свима одговарао, док практична реализација заједничких одлука може да се остварује на нивоу држава. Рецимо, предложене 2009. године на самиту у Питсбургу мере за регулисање финансијских тржишта нашле су одраза у директивама ЕУ, затим и у националним законодавствима. Експерти не искључују да ће одлуке о кључним питањима, која су предложена за разматрање на самиту 5.-6. септембра, наћи одраза у законодавним актима.

Влад Гринкевич,