
КРИЗЕ И КРИЗНА ПОДРУЧЈА
Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар
Кризе и кризна подручја у савременом свету
Сам термин криза има свој корен у грчком језику crisis – одлучна тачка) а у савременом свету означава одлучујућу прекретницу у развоју или остварењу друштвених циљева или развоју друштвене делатности те представља критични моменат једног система или процеса.
Теорија криза у савременом политичком контексту (деветнаести, двадесети и почетак двадесетпрвог века) јесте саставни и нераздвојни део политичке теорије и праксе. Користе се у свим политичким системима и користе је сви политички и други друштвени системи.
Све политичке и друге друштвене кризе нису то у правом смислу те речи већ се користе за остваривање, превасходно, политичких циљева те се врло често дешава да се прави узроци а и поводи временом предају забораву а остају само последице криза на одређеном подручју.
Кризе и кризне активности разликују се по циљевима, интензитету, времену трајања, методама управљања и коначно у резултатима који се јављају после стабилизације кризног подручја.
У настанку, развоју и решавању свих облика кризних и конфликтних ситуација опште је правило да оне не настају саме од себе већ да су пројектоване те да снаге или организације које су их пројектовале имају јасне циљеве. У одређивању циљева полази се од максималистичких преко оптималних до минималних али у сваком случају циљеви се јасно дефинишу.
Општи, или генерални, циљ стварања и активисања било којег кризног жаришта јесте стварање услова за доминантан утицај у региону, земљи, народу или некој друштвеној групи.
Интензитет криза углавном зависи од снаге изазивача кризне ситуације те његове процене које снаге треба употребити а снаге су у распону од медијског утицаја до снажних војних кампања у којима се користе сва расположива средства. У већини случајева употребљавају се сва расположива средства од најблажијих до најразорнијих па и условима када објекат нема шансе да узврати изазивач кризе показује коликом силом располаже да би засрашио следећи потенцијални објекат или кризно жариште.
Управљање кризама и кризним подручјима постала је најзначјнија активност великих сила и војнополитичких савеза (посебно САД и НАТО) који у својим организационим структурама имају врло снажне и бројне институције за управљање кризама.
На почетку двадесет првог века можемо говорити о кризама и кризним жариштима са два аспекта:
• да набрајамо поједина кризна жаришта на планети или,
• да посматрамо целу планету као велико кризно жариште
Најактивнија и најактуелнија кризна жаришта су Југоисток Европе, Блиски и Средњи исток, регион јужно од Русије, Кашмир, корејско полуострво, Тајван, југ индијског потконтинента, скоро цела Африка, скоро цела јужна и средња Америка. У овим подручјима испољавају се сви облици кризних деловања а у свима њима на неки начин учествују САД и НАТО почевши од психолошкопропагандне активности до најбруталнијих оружаних дејства.
Набрајање кризних жаришта доводи до недвосмисленог закључка да је практично цела планета једно велико кризно подручје којим САД и НАТО желе завладати и свет као глобално село потчинити својим интересима.
prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















