Жагубица покрај врела Млаве

Лучно извијени планински венци и масиви Горњачких и Хомољских планина, Црног врха и Бељанице са Жагубичком и Крепољинско-крупајском котлином у источној Србији, чине Хомоље, а посебно издвајају територију општине Жагубица.
Уз овакав положај и богатство очуваних шума испреплетаних чистим водотоковима, термалним изворима и врелима, од којих су многи праве природне реткости, овај крај је прави бисер Србије и све чешћа мета оних који трагају за еколошки чистим и здравим подручјем.

А Жагубица није далеко. Из правца Београда, преко Пожаревца, тек неких 170 километара, а прва атракција – врело Млаве, само један километар од центра насеља. И баш ту подно Бељанице из тамнозеленог језера (пречника 25 метара) оивиченог четинарском шумом, настаје отока, бистра и хладна Млава богата пастрмком. Тик уз врело је и истоимени хотел и за сада једино место за прихват туриста.

На западној страни Бељанице, у атару села Милановац избија Крупајско врело што представља несвакидашњи призор. Из пећинског отвора великом снагом избијају воде а притичу подземним каналима са Бељанице. Ово врело спада међу најјаче и највеће крашке изворе у Србији.

У набрајању природних реткости никако се не сме заборавити Хомољска потајница, једини извор у кршу источне Србије са периодичним, али још необјашњеним избацивањем воде у неједнаким временским интервалима. Ту су још и природни камени мостови Самар и Осоничка прераст, Погана и Строгине пећине, водопад Бук...

Међу многим културно-историјским споменицима посебан значај имају манастир Горњак – задужбина кнеза Лазара, подигнут између 1379. и 1381. године, са конаком за смештај гостију – и Тршка црква, како је сви зову, или Манастир рођења Богородице, саграђена у дванаестом веку, најстарији манастир у Браничевској епархији.

У Жагубици је Црква св. Тројице, али, како нам је рекао Миле Стојковић, директор Туристичке организације Жагубица, ипак највећу вредност краја чине његови становници. Поред Срба, најбројнији су Власи, који су, и поред свих изазова живота, успели да сачувају језик, обичаје и традиционални начин спремања јела и пића, што се најбоље показује када су велика окупљања, некад народни вашари, а данас већ традиционалне манифестације. Тада Жагубицом одјекну звуци српског и влашког фолклора проткани обичајима Хомоља.