Метан није страшан за Северни морски пут

Северни морски пут почиње у Мурманску, а завршава се у Петропавловску-Камчатском. Он обухвата 7 северних мора. То је најкраћи пут из Европе у Азију. Недавно је пловидба тим путем била ограничена, она се остваривала само у току неколико месеци годишње. Међутим, ситуација се мења.

Температура на Арктику се повећава, мора се ослобађају леда, отварајући велике перспективе за пловидбу, - уверен је генерални директор Атомфлоте Вјачеслав Рукша.

- Мислим да је сада етапа, када су у бродоградњи настале нове могућности за нормалан рад маршрутама СМП. То пружа велику учинковитост, нарочито на линији Европа-Јапан, Јужна Кореја, Северна Кина. Нећемо конкурисати Суецком каналу. То је само нова добра маршрута, способна да резултира одређеним економским ефектом, који омогућује напредовање.

За сада је рано говорити о конкуренцији Суецком каналу. Протекле године је робни промет СМП износио мање од 1 процента промета Суецког канала. Међутим, већ 2030. године он може да порасте на 25 одсто. Иначе, неки сумњају у перспективе СМП, чак и под условом његовог ослобођења од леда. Између осталих, неки западни институти сматрају да отопљавање доприноси емисијама метана у северним морима, што ће онемогућити пловидбу. Заменик директора за научни рад Арктичког и антарктичког научно-истраживачког института Александар Данилов се не слаже са својим колегама.

- Опасност од метана је бомба, која се тобоже налази у руском подручју вечито замрзнуте земље. То је велико преувеличење. Такве опасности нема. Замрзнута земља у Русији се постепено топи, и то неколико десетина сантиметара током више година. Емисије метана не мењају услове. Реч је о томе да на Арктику ионако долази до емисија метана ван промена климе.

Још један аспект, који често користе противници СМП, то је илузија економске користи. Тобоже за пловидбу компаније ће морати да унајме ледоломце, што тражи допунске трошкове. Међутим, скептичари заборављају да многе компаније ионако развијају своје флоте ледоломаца, свесни арктичких перспектива. Друге су спремне да се помире са арендовањем, например, корејска фирма Hyundai, која је арендовала шведски танкер-ледоломац Stena Polaris. Поред тога, отпљавање климе у Арктику може да резултира тиме, што у будућности ледоломци неће ни требати.

Григориј Шабанов,