Олимпијско село у Сочију: комфор и палме

Обалско Олимпијско село у Сочију најудобније је у историји зимских Игара. О томе смело изјављују организатори, то потврђују и чланови националних делегација. Оно се налази свега неколио минута хода од Олимпијског парка. Тако да спортисти неће имати никакве проблеме да у најкраћем року стигну на тренинг или на такмичење, а затим да оду код себе у собу.

На териотрији обалског Олимпијског села биће смештено 2200 људи – спортиста, тренера и предтавника делегација. Они су од почетка изградње пажњиво пратили процес, унапред знајући коме ће каква кућица припасти, и уносили су своје корекције. Без обзира на то што споља све грађевине Олимпијског села личе, то су четвороспратне или шестоспратне светлобраон зграде са црвеним крововима, унутрашње уређење соба ће се разликовати. Незаобилазан ће остати само апсолутни комфор, изјавио је представник организационог комитета Сочи 2014. Тимур Зејналов.

- Једна соба је намењена за двојицу спортиста. Просечна површина собе је 40-45 квадрата, што три пута премашује стандарде МОК за олимпијска села. У Лондону је 2012. било око 12-16 квадрата на двојицу спортиста. Сви који су нам долазили овде, све делегације су биле срећне што ће коначно имати место где ће моћи да се разбашкаре, и што места има довољно за све.

Како би за спортисте био осигуран максимални комфор, организатори су решили да све додатне сервисе сместе у посебним просторијама, рекао је тимур Зејналов.

- Биће трпезарија са 700 места и јеловник разрађен уз учешће спортиста у складу са њихових жељама и захтевима МОК, фитнес-центар, медицински центар, културно-забавни центар, просторија са аутоматима за игру, такође ће овде бити клуб. Све ће се налазити у привременим просторијама под заклоном. Овде, у зградама Олимпијског села, нисмо могли да организујемо овакве сервисе да не бисмо сметали великом броју оних који ту бораве. Одатле ће ићи шатл до места где ће сви ови сервиси бити концентрисани, или за 7-10 минута свако може да стигне пешке.

Још један неоспоран плус обалског Олимпијског села је поглед на Црн оморе и палме које расту под прозором. Учесници зимских Игара: клизачи, хокејаши, никада раније се нису борили за олимпијске медаље у суптропском појасу. Они могу да стекну туисак да њихови другови из репрезентације: бијатлонисти, скијаши, сноубордисти, учествују у неким другим Играма. Јер тамо где ће бити смештени и такмичити се они, у планинама, сигурно ће пасти снег.

Анастасија Першкина,