Економија еврозоне и даље на низбрдици

Еврозона је поново на рубу рецесије. Ове недеље је било много макроекономских података: подаци о стању економије валутног савеза опет су разочарали инвеститоре и аналитичаре.

Годишња инфлација у еврозони у октобру се успорила од 1,1 одсто у септембру на 0,7 одсто. Такав је темпо и у ЕУ – годишња инфлација протеклог месеца је износила 0,9 одсто, смањивши се са 1,3 одсто месец раније, саопштава Евростат. Званични циљ за инфлацију у валутном савезу износи 2 одсто. У земљама, које имају кризу дугова, раст цена је нулти, а чак и негативни. Зато су објављени у последње време подаци о расту потрошачких цена веома слаби, каже заменик директора аналитичког департмана инвестиционе компаније Алпари Дарја Желанова.

- То сведочи да се процес обнављања у економији одвија веома споро, поштено говорећи, не одвија се. Једина шанса да би почео процес је смањење вредности евра, што је било учињено путем смањења камате ЕЦБ. Ситуација остаје веома тужна.

Двоструко се успорио раст највеће економије Еврозоне – Немачке. Нису изашле из рецесије економије Француске и Италије, у тим земљама се бруто-домаћи производ у трећем тромесечју смањио за 0,1 одсто. Стабилно тужна је ситуација и на тржишту рада еврозоне, - наставља Дарја Желанова.

- Последњи подаци о незапослености су 12,2 одсто у еврозони. Иначе је незапосленост доста висока, али је у неким земљама она критична. У Грчкој она износи 27,3 одсто.

Узимајући то у обзир, Европска централна банка мисли на мере квантитативног ублаживања, сличне онима, које се примењују у САД-у. ЕЦБ може да уведе негативну камату за депозите, - изјавио је шеф регулатора Марио Драги. То значи да ће банке практично новчано кажњавати чување новца код регулатора, стимулишућу улагања у економију. Курс евра ће пасти, прогнозирају експерти. Управо то је данас потребно еврозони, каже заменик директора аналитичког департмана Гаспромбанка Александар Назаров.

Управо у септембру-октобру почео је озбиљан раст курса евра, што је вероватно условило слабу динамику макроекономских података, јер роба, која се производи у Европи, постала је скупа за остали свет.

Редовни статистички подаци из еврозоне поново су прецртали наде на брзо обнављање еуономије валутног савеза. Експерти већине инвестиционих кућа не очекују да ће бруто-домаћи производ еврозоне идуће године премашити 0,5 одсто.

Кирил Гришкин,