Дневни ред за наредну годину
Пленарна седница Европског парламента која почиње у Стразбуру треба не само да резимира резултате године на измаку у ЕУ, већ и да означи перспективе за будућност. А оне за сада остају магловите, мада је Европска комисија буквално последњих дана дала нови импулс једном од својих амбициозних пројеката – увођењу механизма буџетског надзора. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.
Европска комисија није случајно пожурила да представи план буџетског надзора уочи заседања Европског парламента. Управо поводом финансијских и економских проблема очекују се најоштрије дебате – и вишем извршном органу ЕУ важно је да иде на њих не са празним рукама. Представљен пројекат је срачунат у првом реду на 13 земаља чланица зоне евра које не спадају у категорију проблематичних – тачније изузимајући Грчку, Ирску, Кипар, Португалију...
Ипак тешко је не приметити да мере које предузима ЕУ срачунате су више на перспективу него на текућу ситуацију у проблематичним земљама. Осим тога, Европској комисији тако и није пошло за руком да реши кључни задатак – да прошири јединствене планове и механизме надзора на све државе чланице ЕУ, између осталог на Велику Британију. Ова чињеница не изазива више посебно чуђење, истакао је у разговору за Глас Русије експерт Европског института РАН Владислав Белов. По његовим речима, ради се о читавом комплексу мера које се тичу пре свега националног законодавства, а зато захтевају посебне напоре од Брисела.
Одбијање Велике Британије и других земаља да се придруже мерама буџетске контроле чак тржишта примају мирно. Међутим, у суштини реч је о реивдирању Лисабонског споразума ЕУ, који је вршио улогу европског устава. Једноставно сама по себи синтагма Лисабонски споразум скоро да се не чује: говоре о изменама и готово. Што се тиче аутоматски уграђених регулатора у механизма, колико ја схватам, они треба да буду направљени на нивоу националних држава, на нивоу уставних судова и тако даље.
Много ће зависито од одлучности и принципијалности Европске ЦБ као главног финансијског регулатора ЕУ, објашњава руководилац Центра за европска истраживања ИМЕМО РАН Алексеј Кузњецов.
- Реч је у суштини о проблему статуса Европске ЦБ. ЕЦБ покушава да сачува своју аутономију у односу на националне владе. И то је у принципу добра ствар. Али у кризним моментима она се увек подвргава осуди. И наравно да саме земље напипавају колико ће ЕЦБ попуштати.
Позитиван спољни фон за актуално заседање Европског парламента био је фиксиран последњих дана раст тржишта фондова у читавом свету.
Петар Искендеров,
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















