Саркозијев приједлог - замка за Србију

Настала би веома сложена ситуација ако би разматрање резолуције у СБ УН довело до тога да Русија употреб и право вета, изјавио је он.
Никола Саркози предложио је партнерима из велике осморке да утврде додатни рок од 6 месеци за разамтрање стасута прокрајине. За што је потребно тих 6 месеци? Највероватније су две могућности: као прво, за пола године Русија ће започети припрему за председничке изборе и тада, по мишљењу Запада, она ће можда изгубити интерес за косовске послове. Осим тога, не зна се ко ће постати нови председник и каква ће бити његова позиција по том питању. Као друго, за то време можда ће поћи за руком да се сломи Србија радосним перспективама убрзаног ступања у ЕУ.
Узимајући у обзир савремене реалије, највероватније изгледа сценарио завођења Србије. То потврђују недавне изјаве високих европских чиновника. Жозе Мануел Барозу, шеф Европске Комисије, ових дана очински је похвалио Србију за хашење генерала Здравка Толимира и обећао обнову преговора о пријему земље у ЕУ 13. јуна, пожелевши при томе да се Београд не заустави на достигнутом. Ипак, у хапшењу још једног војног преступника није све било тако глатко. По речима самог Толимира, нису га хапсиле српске, већ западне специјалне службе. Испада да сада, кад би Србија и пожелеле, не би могла да одустане од старадње са Хагом. Испада да у жељи да отклони основне препреке на путу Србије у ЕУ, Европа се сама латила њихове ликвидације, при чему ће специјалним службама бити дате све ловорике за тобоже успешно изведене операције. А после треба тако мало: у Србији ће бити забележен високи економски раст, развој и учвршћење демократских институција и слично. И сасвим је вероватно да Србија неће моћи да одоли. Тим пре што границе ЕУ сада већ постају много мање магловите и од фатаморгане претварају се у осмишљену реалност. А што се тиче Косова, како је рекла државни секретар САД Кондолиза Рајс, треба се помирити да покрајина више никада неће постати део Србије.
За то је и потребно шест месеци које предлаже Саркози. Он се показао паметнијим и лукавијим од својих западних колега. Он коа лукоави кројач из бајке убија седморицу једним ударцем. С једне стране задовољава жеље Москве поводом наставка преговарачког процеса, с адруге одибја време за „обрађивање“ Београда и, уз све остало, смирује страсти и умирује Европу, спречавајући самим тим раскол.