Најважније је да деца не изгубе укус матерњег језика

Победницима конкурса Најбољи наставник руског језика у емиграцији честитали су 18. новембра у Москви у Великом Царком дворцу. У међународном конкурсу учествовало је 300 наставника руског језика из 15 околних земаља.

Дописник Гласа Русије разговарао је са апсолутном победницом – наставницом молдавског лицеја Гогољ Олгом Ивановном Брижатјук.

Шта осећате сада?

- Осећам, наравно, радост. Неочекивано. Нисам амбициознa, зато је за мене то врло велика радост. И ја видим ову награду као награду свима нама. Код нас у Молдавији је мало наставника руског и ми отприлике сви знамо једни другог. Зато је то свима нама награда за то што ми савесно и стрпљиво служимо руском језику.

Зашто сте решили да учествујете у том конкурсу?

- Све време стимулишем своје ученике да учествују у свим конкурсима. Кажем им: Ако не победите, то ће све једно бити неко искуство. Али, пошто им то говорим, ја морам и сама да пратим тај принцип. Зато сам такође учествовала у разним конкурсима.

А ваши ученици често побеђују?

- Да, да. скоро сваке године имам ученике који побеђују. Већ много година учествујемо у московској конференцији Наука о језику за све и у домаћим конкурсима.

Која је ваша главна победа као наставника руског?

- То што ме деца воле, то је за мене главна победа.

Која тема је за ученике обично најтежа?

- Ви знате како је руски језик компликован. За децу којој предајем руски је углавном матерњи. Има и деце из молдавских породица, али сада их је све мање и мање. Али руски је сложен и за Русе. У сваком разреду има својих тешкоћа. Једно и два „н“ у партиципима и глаголским придевима... Схватили сте ме... Али, знате, правопис је једно, а најважније је да деца не изгубе укус матерњег језика.

Који је ваш омиљени руски аутор?

- Не могу да кажем који је писац бољи. У младим годинама волела сам разне ауторе. Најважније је да отварате књигу и читате. Нека сваки има свог омиљеног писца. И то ће бити дивно. Постала сам наставник руског зато што сам много волела да читам. Дешава се да одем у књижару, прилазим полицама са књигама за децу и гледам књиге које сам читала, памтим их као добре пријатеље, врло сам им на томе захвална.

Кира Калињина,