Пластична риба или о претњама од загађења океана
У Средоземљу, 17000 врста морске фауне живи у присуству 300 милиона тона отпада, констатовали су европски научници. Слична ситуација је и у другим морима и океанима. То није само претња морском животињском царству, него и човеку – заједно са морским производима он конзумира отпаде, који се не распадају.
Пластични омотач покрива Земљу. Лак, чврст, водонепропустан, стабилан на бактерије – за протеклих стотину година пластика је практично постала замена за гвожђе, дрво, стакло. Полимерска дуговечност и њена ниска цена је ударац по природи. На први поглед она штити природу, а у суштини је руши. Милиони пластичних флаша, кеса, намештаја, технике преплавили су копно, а сада се шире на океан. Не спашавају ни такозвани биораствориви полимерски материјали. У води се они распадају само на мноштво делића, које рибе „сматрају“ јестивом храном, каже координатор морског програма WWF Константин Згуровски.
- Образује се таква суспензија из пластике. Према томе, риба, морски сисари, птице прихватају то као јестиве организме и гутају их. Недавно је код обала Португала угинуо кит. У његовој утроби је пронађено 17 килограма пластике. То је било сасвим довољно да он угине. А да не спомињем рибе, који покушавају да се хране пластиком и долази до тровања организма. Према томе, уколико је риба загађена отпадима, она може имати у себи и олово и живу, а све то може да доспе у људски организам.
Сваке године хиљаде волонтера у свету покушавају да очисте приобалне зоне и воде од отпада. Али су њихови напори - кап у мору. Најгоре је Пацифику. Струје носе у његове воде отпад из целог света. Услед тога, на појединим местима однос планктона и пластике износи један према шест. У Медитерану ситуација није толико тужна, као што то желе да прикажу европски стручњаци, сматра начелник лабораторије хидродинамике Института проблема водних ресурса РАН Валериј Зирјанов.
- У Тихом океану заиста има изузетно много пластичних отпада. То је проузроковано тиме, што се огромни токови отпада, флаша, пластичних отпада услед циркулације воде концентришу се у зонама конвергенције, и формирају огромна острва отпада. Они се могу посматрати чак из свемира. У Средоземном мору то није забележено. Ипак су тамо цивилизованије приобалске земље, и нема таквог обима избацивања отпада у морске воде.
Покушај, да се пажња светске јавности усмери на проблеме загађења морске воде потпуно је разумљив и оправдан. Уједно са морским деликатесима, човек већ конзумира отпаде настале његовом делатношћу. Уколико се не предузму мере – будућност није ни мало ружичаста.
Наталија Коваљенко,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















